Sinoć je u Galeriji 73 na Banovom brdu održano veče sećanja na Ljubicu Bubu Miljković, organizovano od strane Fondacije „Za srpski narod i državu“. Ova manifestacija obeležila je tačno šest meseci od njene smrti i okupila je veliki broj članova porodice, prijatelja i saradnika, koji su se prisetili njenog bogatog života i značajnog doprinosa srpskoj kulturi kao kustosa u Narodnom muzeju Srbije.
Ljubica Miljković, koja je bila autorka trilogije „O srpskoj umetnosti s ljubavlju“, ostavila je dubok trag u očuvanju kulturnog i duhovnog identiteta Srbije. Njeno znanje, stručnost i predan rad bili su od suštinskog značaja za razvoj muzejske struke i umetnosti u zemlji. Prisutni su isticali njene kvalitete kao erudite, istoričarke umetnosti i velikog muzealca, ali i kao prijateljice i mentorke.
Direktorka Galerije 73, Mirela Pudar, otvorila je veče, a prisutnima su se obratili i drugi značajni gosti poput Miroslava Vasića, konzervatora i restauratora u Narodnom muzeju, te Vesne Bašić, urednice trilogije. Aleksandar Đurić, predsednik Društva srpskih umetnika Lada, Tijana Fišić, slikarka i profesorka, kao i akademik Todor Stevanović, takođe su podelili svoja sećanja i misli o Ljubici.
Miroslav Vasić je posebno naglasio koliko je Ljubica bila podrška mladim kolegama, ističući njenu sposobnost da sasluša i pruži savet, čime je mnogima omogućila da se razvijaju u svojim karijerama. Njena borba za vraćanje iskonskog imena Muzeja u Narodni muzej Srbije bila je još jedan od aspekata njenog neumornog rada.
U okviru večeri, čitan je i predgovor iz treće knjige trilogije „O srpskoj umetnosti s ljubavlju“, koju je napisao Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i bivši kustos. On je istakao Ljubičinu strast prema srpskom slikarstvu 20. veka i njen doprinos nacionalnoj kulturi. Kusovac je naglasio da će njen uzor i posvećenost umetnosti ostati inspiracija za buduće generacije.
Ljubica Miljković je radila kao kustos u Narodnom muzeju Srbije od 1984. do 2015. godine, tokom kojih je istraživala srpsko slikarstvo i istoriju muzeja. Autor je brojnih izložbi, studija i monografija, a takođe je radila kao scenarista za televizijske dokumentarne emisije i pripremala priloge za obrazovne programe. Njena predavanja na Kolarčevom univerzitetu i drugim institucijama kulture doprinela su širenju znanja o umetnosti.
Osim svog bogatog naučno-istraživačkog rada, Ljubica je bila i počasni član Društva srpskih umetnika Lada, a njen doprinos muzejskoj profesiji prepoznat je kroz brojne zahvalnice i nagrade, uključujući i prestižnu Nagradu za životno delo „Mihailo Valtrović“. Ova nagrada dodeljuje se za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u oblasti istraživanja i zaštite kulturnog nasleđa.
Ona je često govorila da „o svima nama govori delo, ne ono što sami mislimo o sebi“, što savršeno odražava njen pristup životu i radu. Njena dela, uključujući trilogiju „O srpskoj umetnosti s ljubavlju“, govore o njenoj posvećenosti i ljubavi prema srpskoj umetnosti, a Fondacija „Za srpski narod i državu“ ponosna je što je Ljubica svoje poslednje dane provela radeći s njima, nesebično prenoseći svoje znanje i iskustvo na nove generacije.
Veče sećanja na Ljubicu Miljković nije samo bilo prilika da se prisetimo njenog rada, već i da se osvrnemo na značaj očuvanja kulturnog nasleđa i umetničkog identiteta Srbije. Njena ostavština i dalje će inspirisati mnoge, a sećanje na nju će živeti kroz dela koja je ostavila iza sebe.
