Energetska bezbednost, neizvesnost u naftnom i gasnom sektoru, kao i investicije, i dalje su ključne teme koje brinu građane Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić nedavno je najavio da će se odgovori u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) očekivati krajem ove ili tokom naredne nedelje. U međuvremenu, predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) prikupljaju podatke za drugu reviziju aranžmana sa Srbijom, postavljajući pitanje kako će makroekonomski pokazatelji i sankcije NIS-u uticati na ovu ocenu.
Ekonomista Milan Beslać izjavio je za Euronews Srbija da su svi makroekonomski pokazatelji koje prati MMF u zoni dobrih ili odličnih rezultata, s posebnim naglaskom na stanje duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP), koji je nešto manji od 50%. Ipak, on upozorava da iako trenutno nema negativnih posledica sankcija prema NIS-u, to ne znači da one neće uslediti u budućnosti.
Beslać je istakao da je važna činjenica da Rafinerija nafte u Pančevu nastavlja da radi do 25. novembra, što ostavlja malo vremena za postizanje značajnih dogovora. Takođe, ukazao je na to da su američki zvaničnici insistirali na smanjenju ruskog vlasništva u NIS-u na nulu, što dodatno komplikuje situaciju. On je naglasio da bi nacionalizacija NIS-a bila najgora opcija, jer bi to poslalo negativnu poruku stranim investitorima.
Poslednjih 15 godina, Srbija se oslanjala na razvoj kroz strane direktne investicije, a NIS se smatra najznačajnijom od tih investicija. Beslać je dodao da bi nacionalizacija mogla izazvati zabrinutost među stranim investitorima, koji bi se pitali šta bi se dogodilo s manjim kompanijama. Takođe, nacionalizacija bi mogla staviti Srbiju na listu neprijateljskih zemalja u očima Rusije, što bi moglo imati dalekosežne posledice po politiku i ekonomiju zemlje.
Pitanje budućnosti NIS-a je složeno, a Beslać navodi nekoliko mogućih scenarija. Ako NIS ne bude imao dovoljno sirove nafte, Rafinerija u Pančevu neće moći da radi, što će dovesti do smanjenja prihoda i mogućnosti isplate obaveza. Prema Zakonu o stečaju, ako firma 45 dana nema finansijske aktivnosti, mora da krene u stečaj, što bi dodatno pogoršalo situaciju.
Beslać naglašava da stečaj ne bi zadovoljio Amerikance, jer se kroz stečajni postupak ne bi menjalo vlasništvo NIS-a, a sankcije bi ostale na snazi. Najbolje rešenje, prema njegovom mišljenju, bilo bi da Rusi prodaju ili daju na zakup svoj deo NIS-a, iako sumnja da će to učiniti jer bi to značilo poraz pred Amerikancima.
On takođe ističe da je Srbija započela proces diversifikacije izvora snabdevanja, ali da to nije učinjeno na vreme. Beslać smatra da je važno da se Rusi uvere da je rešenje u interesu Srbije, a ne samo da se čeka na američke reakcije. On predlaže model koji je korišćen u Nemačkoj, gde je moguće preuzeti upravljanje kompanijama bez promene vlasničke strukture, što bi moglo zadovoljiti sve strane.
Na kraju, Beslać ukazuje na to da je aranžman sa Rusima oko NIS-a bio dobar, ali da je nedostajalo predviđanje šta bi se desilo u slučaju neizgradnje gasovoda Južni tok, čija je izgradnja bila planirana. Kako se situacija razvija, jasno je da će izazovi u energetskom sektoru nastaviti da budu u fokusu, a rešenja će zahtevati pažljivo razmatranje i saradnju svih uključenih strana.
