Predsednik Francuske, Emanuel Makron, imenovao je Sebastijana Lekornija za novog premijera, koji je svoju dužnost zvanično preuzeo danas u podne. Lekorni, koji je do sada obavljao funkciju ministra odbrane u vladi Fransoa Bajru, postao je peti premijer Francuske u manje od dve godine. Očekuje se da će nastaviti da sprovodi politiku predsednika Makrona.
Makron je imenovao Lekornija dan nakon što je prethodni premijer, Fransoa Bajru, smenjen glasanjem o nepoverenju u parlamentu, zbog pokušaja smanjenja javne potrošnje. Novi premijer ima zadatak da se konsultuje sa svim relevantnim političkim akterima u Parlamentu, kako bi usvojio nacionalni budžet i postigao ključne dogovore za odluke koje Francusku očekuju u narednim mesecima.
Izbor Lekornija predstavlja nastavak trenda postavljanja mladih političara na ključne pozicije u Francuskoj. Sa 39 godina, Lekorni spada među najmlađe premijere u istoriji zemlje, a svojom diplomom na Institutu za političke studije u Parizu i prestižnoj „École nationale d’administration“ (ENA), stvorio je dobru osnovu za buduće vođenje države.
Sofija Kacenkova, dopisnica „Euronews“ iz Pariza, ističe da bi imenovanje Lekornija za šefa vlade moglo predstavljati nastavak kontinuiteta politike predsednika Makrona. Lekorni je jedini ministar koji je preživeo sve promene u Makronovoj administraciji, zbog čega ga je „Le Monde“ označio kao „Enigmu“.
Tokom svog političkog angažmana, Lekorni je bio deo svih šest vlada formiranih od kada je Makron preuzeo predsedničku dužnost 2017. godine. Obavljao je različite državne funkcije, a poslednja mu je bila ministarska pozicija u resoru oružanih snaga. Od 2017. do 2018. godine bio je državni sekretar u Ministarstvu za ekološku i inkluzivnu tranziciju, a zatim je vršio funkciju ministra delegata za lokalne vlasti, pre nego što je postao ministar za prekomorske teritorije.
Kao ministar oružanih snaga, Lekorni je proveo tri godine u uzastopnim vladama Elizabet Born, Gabrijela Atala, Mišela Barnijea i Fransoa Bajrua, pre nego što je napredovao na mesto premijera. Tokom svog mandata, zalagao se za „ponovno naoružavanje“ zemlje i pružanje sigurnosnih garancija Kijevu, kao i jačanje evropske saradnje u odbrambenoj industriji, posebno sa Nemačkom.
Lekorni će u prvom planu medijske pažnje biti nakon što je Makron poslao na regionalnu turneju kako bi pregovarao o oslobađanju francuskih talaca iz Pojasa Gaze. Iako važi za Makronistu, pre ulaska u „Republiku u pokretu“, bio je aktivan u desničarskoj stranci Unija za narodni pokret (UMP), koja se kasnije preimenovala u „Republikanci“. Tokom tog perioda, bio je angažovan na lokalnom nivou u Normandiji pre nego što se pridružio Makronovom pokretu.
Francuska televizija navodi da je, pored lojalnosti Emanuelu Makronu, Lekorni izabran za premijera i zbog bliskih veza sa levicom, kao i zbog dobrih odnosa sa krajnje desničarskim Nacionalnim okupljanjem (RN). „On je lepo vaspitan i pristojan čovek. Imamo dobar odnos s njim“, rekao je jedan poslanik Nacionalnog okupljanja pre imenovanja Lekornija.
I pored ranijih korektnih odnosa sa levicom i desnicom, Lekorni je nasledio probleme prethodne vlade. Njegovi saradnici ga opisuju kao „srećnog pesimistu“. Prvi zadatak koji je Jelisejska palata postavila pred Sebastijana Lekornija biće da se konsultuje sa političkim snagama zastupljenim u polarizovanom Parlamentu u vezi sa usvajanjem budžeta, zbog čega je pala vlada Fransoa Bajrua, kao i da predsedniku Republike predloži sastav nove vlade. Lekorni će se suočiti s izazovima koji ga čekaju, a njegov uspeh će zavisiti od sposobnosti da pronađe zajednički jezik sa različitim političkim frakcijama u Francuskoj.
