Portparolka Beogradske filharmonije, Jelena Milašinović, istakla je značaj koji je Ivan Tasovac, bivši direktor filharmonije, imao na modernizaciju ovog orkestra. Ona je naglasila da je Tasovac, koji je na čelu filharmonije bio od 1966. do 2021. godine, uspeo da unese karakter i stil u orkestar, prilagođavajući ga potrebama 21. veka. Milašinović je za Tanjug izjavila da su mnogi smatrali ludima što su organizovali koncerte na otvorenom pred velikim brojem posetilaca, ali je to bio deo Tasovčevog vizionarskog pristupa.
Pre ulaska na poziciju portparola Beogradske filharmonije, Milašinović nije imala priliku da radi direktno sa Tasovcem, koji je tada prešao na mesto ministra kulture. Ipak, njen zadatak bio je jasan – da obezbedi rast karaktera filharmonije i neguje njen kapriciozni duh. Tasovac se, nakon ministra, vratio u filharmoniju i doprineo tome da postane mesto snova za mnoge muzičare.
Milašinović je naglasila da je Tasovac reformisao Beogradsku filharmoniju „svojom rukom, mišlju i vizijom“, čime se orkestar istakao u odnosu na druge kulturne institucije. Ona je istakla da je komunikacija sa javnošću ključna, ali da bez kvaliteta izvođenja ne bi bilo uspeha.
Danas, Beogradska filharmonija uživa poverenje publike i predstavlja najbolje iz sveta muzike. Milašinović je primetila da se umetnici rado vraćaju, a orkestar se istovremeno promoviše i u inostranstvu. „To su godine poverenja koje je publika stekla u nas“, rekla je, objašnjavajući kako se program nove sezone pažljivo osmišlja kako bi bio relevantan i zanimljiv.
U želji da predstave savremenu klasičnu muziku, urednice programa, Asja Radonić i Danica Maksimović, zajedno sa šefom dirigentom Gabrijelom Felcom, trude se da pored poznatih imena dovedu i nove umetnike koji se ističu na muzičkoj sceni. Milašinović je podsetila da je Beogradska filharmonija još 1958. godine pružila priliku mladom dirigentu Zubinu Mehti, čime su postavili temelje za buduće talente.
Ona je dodala da umetnici koji nastupaju sa Beogradskom filharmonijom brzo shvate poseban odnos koji orkestar ima sa publikom. „Uvek se iznenade. ‘Bože, kakav ovde imate fan klub!’“, rekla je Milašinović, objašnjavajući da je radost muziciranja orkestra ono što ga izdvaja od drugih.
Milašinović je naglasila važnost hrabrosti u umetnosti, posebno kada su se odlučili za sviranje na otvorenom na beogradskom Ušću, pred 20.000 ljudi. „Meni je to bilo normalno, pošto je Beogradska filharmonija sila“, izjavila je, dodajući kako su imali jasnu viziju događaja kao piknika, što je omogućilo ljudima da se osećaju slobodno i povezano.
Takođe, filharmonija je omogućila publici da glasanjem izabere repertoar koncerta, čime su ih uključili u proces i učinili važnim delom događaja. „Nismo mogli da pretpostavimo da će se atmosfera piknika tokom trajanja koncerta potpuno pretvoriti u koncertnu dvoranu“, istakla je.
Milašinović je dodala da je njihova misija da komuniciraju sa zajednicom i uspostave vezu između umetničkog stvaralaštva i publike. Koncerti za bebe, koje filharmonija organizuje od 2018. godine, predstavljaju način da se otvore vrata budućoj publici i utiče na njen ukus. „Vi ste institucija koja komunicira sa zajednicom, koja nudi vrhunsko vreme koje roditelji mogu da provedu sa decom“, rekla je.
Prema njenim rečima, neki mališani su nakon tih koncerata počeli da sviraju instrumente i upisali muzičke škole. „Nas je 100 u ovoj kući i niko neće reći da ide na posao – idemo u Beogradsku filharmoniju“, zaključila je Milašinović, ističući strast i posvećenost članova orkestra.
