Ušteda struje ne svodi se samo na gašenje svetla, već građani mogu smanjiti račun za električnu energiju kroz legalne inicijative koje nudi Elektroprivreda Srbije (EPS), kao i kroz promene svakodnevnih navika. Na primer, prelazak na elektronski račun i pravovremeno plaćanje može doneti popust do 7%. Dodatno, dvotarifni sistem u Srbiji omogućava racionalno planiranje potrošnje, što može doneti značajne uštede.
Od 1. oktobra 2025. godine, promenjen je način obračuna električne energije za domaćinstva. Prosečno poskupljenje iznosi oko 6,6%, što se može odraziti na povećanje računa od 200 do 250 dinara mesečno. Međutim, najveća promena je spuštanje granice potrošnje za ulazak u crvenu zonu sa 1.600 kWh na 1.200 kWh. Domaćinstva koja koriste električne grejne uređaje, poput klima i TA peći, brže će prelaziti u skuplji obračunski rang. Granice potrošnje izgledaju ovako: zelena zona do 350 kWh, plava zona od 351 do 1.200 kWh, i crvena zona preko 1.200 kWh.
Prema podacima, prosečna potrošnja domaćinstava u Srbiji je oko 346 kWh, što ukazuje na to da većina građana trenutno ostaje u zelenoj zoni. Međutim, tokom zime potrošnja raste, a to može dovesti do drastičnih povećanja računa, ponekad i do trećine u odnosu na uobičajeni iznos.
Domaćinstva koja imaju dvotarifna brojila mogu značajno smanjiti troškove prebacivanjem potrošnje na jeftiniju tarifu koja se u Vojvodini primenjuje od 23 časa do 7 ujutru. U razgovoru sa električarima, saznajemo da mnogi građani prave greške već u fazi projektovanja elektroinstalacija, što može značajno uticati na visinu računa. Preporučuje se pravilno razvijanje elektroinstalacije, a neadekvatno raspoređene faze ili loše dimenzionisani kablovi mogu dovesti do većih gubitaka i slabijeg rada uređaja.
Jedna od čestih zabluda jeste da će monofazna struja smanjiti račune. U praksi, monofazni priključak može biti dovoljan za manje stanove, ali u kućama sa višom potrošnjom, kao što su klima uređaji ili električno grejanje, opterećenje jedne faze može postati preveliko. To može dovesti do učestalijeg iskakanja osigurača, većeg zagrevanja instalacije i većih tehničkih gubitaka. Trofazni priključak, s druge strane, ravnomernije raspoređuje opterećenje, čime se povećava stabilnost i efikasnost sistema.
Kada je reč o klima uređajima, stručnjaci preporučuju korišćenje dve manje klime umesto jedne velike. Razlog je u tome što jedna velika klima često radi na višem opterećenju, dok dve manje mogu raditi selektivno, smanjujući nepotrebno hlađenje ili grejanje praznih prostorija. Time se produžava vek trajanja uređaja i smanjuje potrošnja.
Drugi električar, Jovan, naglašava da postoje različiti načini za štednju, ali da to zavisi od finansijskih mogućnosti domaćinstava. Savremeni uređaji sa inverter motorima i digitalnim termostatima mogu prilagoditi potrošnju realnim potrebama, čime se takođe ostvaruje ušteda. Kod električnog grejanja, korišćenje kotlova sa modulacijom može biti racionalno rešenje.
Pitanje razdvajanja potrošnje kroz više brojila ili priključaka takođe je kompleksno. Iako neki potrošači imaju posebno brojilo za garažu ili pomoćne objekte kako bi ostali ispod crvene zone, važno je napomenuti da svaka intervencija na elektroenergetskom sistemu mora biti tehnički i pravno ispravna. Ovo može zahtevati dodatne provere i odobrenja distributera.
U zaključku, razumevanje sistema električne energije, pravilno projektovanje elektroinstalacija i racionalno korišćenje uređaja mogu značajno doprineti smanjenju računa za struju. Uštede se mogu postići kroz promene navika, ali i investicije u savremene i efikasne uređaje.
