Ekstremne vrućine na godišnjem nivou dovedu do smrti najmanje 175.000 ljudi u Evropi, upozorava Svjetska zdravstvena organizacija (SZO). Evropski region SZO obuhvata 53 zemlje u Evropi i na Kavkazu, uključujući države centralne Azije kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan. Hronična stanja se pogoršavaju zbog ekstremnih temperatura, što dovodi do povećanja broja smrtnih slučajeva izazvanih vrućinom.
Direktor SZO za Evropu, Hans Henri P. Kluge, naglasio je da je toplotni stres vodeći uzrok smrti povezan sa klimom u regionu. Temperatura raste oko dva puta brže od globalnog proseka, a ekstremne temperature izazivaju i pogoršanje hroničnih stanja kao što su kardiovaskularne, respiratorne i cerebro-vaskularne bolesti, mentalno zdravlje i stanja povezana sa dijabetesom.
Procene SZO pokazuju da je širom sveta svake godine u periodu od 2000. do 2019. bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva izazvanih vrućinama. U evropskom regionu se desilo 36% tih smrtnih slučajeva, što je u proseku 176.040 svake godine. Broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom povećao se za oko 30% u poslednje dve decenije.
Kluge je pozvao evropske zemlje da razviju planove za rešenje ove situacije, ističući da su ti planovi ključni proces prilagođavanja kako bi zajednice bile otpornije na toplotne talase. Više od 20 zemalja u regionu već ima slične planove, ali to nije dovoljno da zaštiti sve zajednice.
Ogranak SZO za Evropu takođe razvija smernice za akcioni plan kako bi podržao nacionalne i lokalne vlade u uspostavljanju sopstvenih planova. “Štetni zdravstveni efekti toplog vremena se mogu sprečiti dobrim praksama javnog zdravlja, pa je važno bolje se pripremiti za topliji region kako bismo sačuvali mnoge živote, kako sada tako i u budućnosti“, rekao je Kluge.
Evropa je među regionima koji se najbrže zagrevaju u svetu, što dovodi do ekstremnih vrućina i povećanja broja smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama. Klimatske promene su ozbiljna pretnja po zdravlje stanovništva, te je važno da države preduzmu konkretne korake kako bi zaštitile svoje građane od štetnih efekata ekstremnih temperatura.
Kluge ističe da prilagođavanje na klimatske promene zahteva kolektivne napore i saradnju na svim nivoima, od lokalne do globalne zajednice. Preventivne mere, kao što su poboljšanje infrastrukture, osvešćivanje stanovništva o rizicima od ekstremnih temperatura, i pridržavanje smernica za zaštitu zdravlja tokom toplotnih talasa, mogu značajno smanjiti broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama.
Iako je borba protiv klimatskih promena dugoročan proces, Kluge naglašava da je važno delovati odmah kako bismo zaštitili živote ljudi i stvorili zdraviju budućnost za sve. Povećanje temperature i ekstremne vrućine su realnost sa kojom se suočava Evropa i svet, te je potrebno hitno delovati kako bi se sprečile posledice po zdravlje i životnu sredinu.
