Ekstremne vrućine predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi i uzrokuju smrt više od 175.000 ljudi širom Evrope svake godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Evropski region SZO je među najbrže zagrevajućim regionima na svetu, sa temperaturama koje rastu dva puta brže od globalnog proseka.
Toplotni stres je vodeći uzrok smrti povezane sa klimom u regionu, uzrokujući pogoršanje hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne, respiratorne, cerebrovaskularne bolesti, mentalno zdravlje i dijabetes. Prema procenama SZO, u periodu od 2000. do 2019. godine, širom sveta je bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih vrućinama, od kojih se 36% dogodilo u evropskom regionu, što iznosi oko 176.040 smrti godišnje.
U regionu se broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom povećao za oko 30% u poslednje dve decenije. Direktor SZO za Evropu, Hans Henri P. Kluge, pozvao je evropske zemlje da razviju planove za rešavanje ove situacije i unaprede otpornost zajednica na toplotne talase. Više od 20 zemalja u regionu već ima slične planove, ali to nije dovoljno da zaštiti sve zajednice, upozorio je Kluge.
Ogranak SZO za Evropu razvija smernice za akcioni plan za podršku nacionalnim i lokalnim vladama u uspostavljanju sopstvenih planova za zaštitu stanovništva od toplotnih talasa. Dobrim praksama javnog zdravlja mogu se sprečiti štetni zdravstveni efekti toplih vremenskih uslova. Priprema za topliji region može spasiti mnoge živote sada i u budućnosti, istakao je Kluge.
Ekstremne vrućine i toplotni talasi sve više postaju ozbiljan problem u evropskom regionu, a potrebno je preduzeti konkretne mere kako bi se zaštitili građani od negativnih posledica visokih temperatura. Nacionalne i lokalne vlade treba da sarađuju sa SZO kako bi razvile efikasne planove za reagovanje na ekstremne vremenske uslove i zaštitile najranjivije grupe stanovništva.
U skladu sa preporukama SZO, važno je da se građanima pruži informisanje o merama zaštite od vrućina, kao što su ostanak u hladu, nošenje lagane odeće i hidratacija, posebno tokom najtoplijeg dela dana. Takođe, potrebno je obezbediti pristup klimatizovanim prostorijama za one koji nemaju mogućnost da se ohlade u svojim domovima.
Ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere zaštite od ekstremnih vrućina, broj smrtnih slučajeva povezanih sa toplotnim stresom će nastaviti da raste. Klimatske promene su realnost sa kojom se suočavamo, ali uz pravilno planiranje i pripremu, moguće je smanjiti negativne posledice ekstremnih vremenskih uslova na zdravlje stanovništva.
Potrebno je da javne institucije, zdravstveni radnici i građani budu svesni rizika koje predstavljaju ekstremne vrućine, i da preduzmu korake kako bi se zaštitili od potencijalnih opasnosti. Važno je da zajedno radimo na stvaranju otpornijih zajednica koje će moći da se nose sa sve učestalijim ekstremnim vremenskim uslovima uzrokovanim klimatskim promenama.
