Ekstremne vremenske pojave, koje su sve češće usled klimatskih promena, imaju značajan uticaj na javne finansije i troškove zaduživanja, posebno za zemlje u razvoju, upozorila je Evropska centralna banka (ECB). U najnovijem izveštaju ECB-a, analizira se kako prirodne katastrofe i potreba za prelaskom na čistiju ekonomiju mogu uticati na kamatne stope na državne obveznice, kao i na opšte zaduživanje zemalja.
Klimatske promene postaju sve veći izazov za ekonomije širom sveta. Kako se ekstremni vremenski uslovi, poput poplava, suša i oluja, sve više javljaju, zemlje su primorane da troše više novca na zaštitu od ovih pojava i na sanaciju njihovih posledica. Ove dodatne troškove često snosi javni budžet, što može dovesti do smanjenja prihoda od poreza i povećanja državnog duga.
Analiza ECB-a naglašava da, kada zemlje povećavaju svoje troškove za zaštitu od klimatskih promena, njihovi javni budžeti se suočavaju sa dodatnim pritiscima. Naime, kako se sredstva usmeravaju na hitne intervencije i dugoročne projekte očuvanja životne sredine, ostaje manje prostora za osnovne usluge i infrastrukturu, što može dodatno otežati ekonomsku situaciju.
Pored toga, ECB upozorava da su zemlje u razvoju posebno ranjive na promene u kamatnim stopama. Kada investitori počnu da se brinu zbog povećanih troškova zaduživanja i mogućih gubitaka usled klimatskih promena, oni mogu zahtevati više kamate na državne obveznice. Ovo može stvoriti dodatni finansijski teret za vlade, koje već imaju izazove u finansiranju osnovnih usluga i infrastrukture.
U ovom kontekstu, ECB ističe važnost međunarodne saradnje i podrške zemljama u razvoju. Kako bi se olakšalo zaduživanje i smanjili troškovi, potrebna su ulaganja u infrastrukturu otpornu na klimatske promene i strategije koje će omogućiti održiviji ekonomski razvoj. Takođe, ECB poziva na jaču integraciju klimatskih rizika u ekonomske i fiskalne politike.
Jedna od preporuka ECB-a je i povećanje transparentnosti u vezi sa klimatskim rizicima i njihovim potencijalnim uticajem na javne finansije. To podrazumeva izradu procena koje bi mogle pomoći vladama da bolje razumeju rizike i prilagode svoje politike u skladu s tim. Takođe, ECB naglašava važnost usvajanja zelenih obveznica kao sredstva za prikupljanje sredstava za projekte održivog razvoja.
U svetlu ovih izazova, ECB je pozvala sve zemlje, posebno one koje su najugroženije, da preduzmu proaktivne mere kako bi se smanjila ranjivost na klimatske promene. To uključuje ulaganje u tehnologije koje će smanjiti emisije, kao i povećanje otpornosti infrastrukture na ekstremne vremenske uslove.
Zaključno, sve veći uticaj klimatskih promena na javne finansije i troškove zaduživanja predstavlja ozbiljan izazov za globalnu ekonomiju, a posebno za zemlje u razvoju. Evropska centralna banka, kao ključni akter u finansijskom sistemu, poziva na hitnu akciju i saradnju kako bi se smanjili rizici i obezbedila održiva budućnost za sve zemlje. Samo zajedničkim naporima i odgovornim politikama moguće je prevazići ove izazove i izgraditi otpornije ekonomije koje će moći da se nose sa posledicama klimatskih promena.
