Željka Cvijanović, predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, nedavno je dala ekskluzivni intervju za Euronews nakon povratka iz Sjedinjenih Američkih Država. U razgovoru je istakla da očekuje da će naredni visoki predstavnik u BiH imati ograničen mandat i da bi uloga Kancelarije visokog predstavnika (OHR) trebala da se ograniči bez bonskih ovlašćenja.
Cvijanović je govorila o političkim porukama koje je primila tokom posete SAD-u, naglašavajući da su odnosi između BiH i Amerike ušli u fazu „pojačane komunikacije i konkretnih rezultata“. Tokom intervjua, Cvijanović je istakla da je u protekloj godini imala brojne susrete sa američkim političarima, što je dovelo do pozitivnih promena.
„Intenzivno. Efektivno. Mnogo toga je stalo u proteklih godinu dana i rekla bih da su u suštini pozitivna kretanja“, navela je Cvijanović. Ona je podsetila da je tokom posete učestvovala na događajima povodom obeležavanja 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, što je imalo posebnu simboliku, jer su prisutni bili i učesnici u njegovom kreiranju.
Održava kontinuirane kontakte sa američkim kongresmenima, uključujući Majka Tarnera i Brajana Masta, a sastanke je ocenila kao „vrlo sadržajne i politički korisne“. „Postoji kontinuitet komunikacije i razumevanja određenih procesa“, izjavila je, dodajući da je Masta „impresivan i ozbiljan sagovornik“.
U intervjuu je takođe govorila o svojim kontaktima sa diplomatskim predstavnicima drugih zemalja, posebno sa ambasadorom Izraela u SAD-u, te je učestvovala na prijemu povodom Dana nezavisnosti Izraela. „Republika Srpska i Izrael imaju dugogodišnje prijateljske odnose koji nisu nastali juče“, istakla je Cvijanović.
Najveći deo razgovora bio je posvećen ulozi OHR-a i budućem statusu međunarodne uprave u Bosni i Hercegovini. Cvijanović je ocenila da BiH ulazi u „tranzicioni politički period“ i da bi se uloga međunarodnog faktora trebala smanjivati. „Sigurna sam da će naredni visoki predstavnik imati ograničen mandat i da neće raspolagati bonskim ovlašćenjima“, navela je ona.
Prema njenim rečima, bonska ovlašćenja su omogućila visokim predstavnicima da donose odluke i zakone, ali je takav model prerastao okvire Dejtonskog sporazuma. „Mandat visokog predstavnika mora se vratiti na ono što je definisano Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma – koordinaciju i posredovanje, a ne nametanje odluka“, dodala je.
Govoreći o trenutnom visokom predstavniku, Kristijanu Šmitu, Cvijanović je istakla da smatra da se međunarodna uprava nalazi u fazi transformacije i da će doći do promene na toj funkciji. „Ovo je proces koji ide ka tome da se definisani mandat završi i da dođe nova osoba sa jasnim, vremenski ograničenim ovlašćenjima“, naglasila je.
Na pitanje o ulozi međunarodne zajednice, Cvijanović je ponovila da je potrebno redefinisati odnose i smanjiti međunarodni intervencionizam, uz jačanje domaćih institucija. Istakla je da je prethodni pristup međunarodnih administracija bio više politički nego ekonomski, dok se sada otvara prostor za pragmatičniji pristup zasnovan na investicijama i razvoju.
„Vidimo da postoji interesovanje za ulaganja, i to je ono što može doneti konkretne koristi građanima“, istakla je Cvijanović. Ona je naglasila da je potrebno da se BiH vrati unutrašnjem dogovoru, jer su izabrani predstavnici naroda ti koji treba da donose odluke, a spoljni faktor ne može trajno upravljati procesima.
Na kraju, Cvijanović je zaključila da Bosna i Hercegovina ulazi u period političke tranzicije, u kojem će ključnu ulogu imati domaći politički dogovor. „Važno je da se BiH vrati u okvir dogovora svojih naroda i institucija“, poručila je. Intervju je uključivao i šire teme, kao što su odnosi u Predsedništvu BiH, međunarodna partnerstva Republike Srpske, kao i budućnost evropskih integracija i političkih odnosa u regionu.
