Šteta koja je nastala zbog blokade graničnih prelaza u Bosni i Hercegovini (BiH) već je dostigla skoro 17 miliona KM, što je otprilike milijarda i 20 miliona dinara. Ove podatke je objavila Spoljnotrgovinska komora (STK) BiH, koja ističe da je stvarna ekonomska šteta daleko veća od iznosa koji su do sada prijavljeni.
Komora je sprovela anketu među privrednim subjektima u BiH kako bi procenila štetu nastalu usled blokada teretnog saobraćaja na graničnim prelazima. Na anketu je odgovorilo 61 kompanija za manje od 24 časa. Ukupni prijavljeni direktni finansijski gubici, u slučaju da blokada potraje duže od tri dana, iznose 16,75 miliona KM. Ako bi blokada trajala do sedam ili više dana, ukupni direktni finansijski gubici bi iznosili 42,87 miliona KM.
Kompanije iz različitih sektora privrede, uključujući tekstilnu, kožarsku, metalnu, elektro, drvnu, hemijsku, prehrambenu industriju, kao i automobilski sektor, logistiku i špediciju, odgovorile su na anketu. Prikupljeni podaci jasno ukazuju na negativan uticaj blokada na poslovanje privrednih subjekata. Posebno su pogođene kompanije koje su u velikoj meri orijentisane na izvoz na tržište Evropske unije.
Industrije kao što su automobilska, tekstilna, metalna i drvna su posebno pogođene, jer kašnjenja u isporukama direktno aktiviraju ugovorne penale i dovode do prekida proizvodnih ciklusa. Mnogi ispitanici su kao dodatne negativne posledice naveli gubitak kupaca, obračun penala zbog nepoštovanja ugovorenih rokova, kao i rizik od raskida dugoročnih ugovora. U nekim slučajevima, kompanije su bile primorane na privremeno ili potpuno zaustavljanje proizvodnje, a neka od njih su najavila i otpuštanje radnika, pri čemu bi mogla da izgube do 30 odsto zaposlenih.
Osim direktnih finansijskih gubitaka, kompanije su posebno istakle dugoročne posledice po svoju reputaciju, stabilnost izvoza i investicionu bezbednost. To pokazuje da je stvarna ekonomska šteta znatno veća od trenutno merljivih iznosa. STK je naglasila da je značajan broj kompanija bio u situaciji da nije mogao precizno kvantifikovati štetu ili su naveli isključivo kvalitativne posledice, što ukazuje da bi obuhvat većeg broja privrednih subjekata dodatno povećao iskazane gubitke.
Od ukupnog broja pristiglih odgovora, 34 kompanije su navele konkretne finansijske iznose za posmatrana vremenska perioda. Od tog broja, 28 kompanija je dostavilo kvantifikovane iznose za oba pitanja, dok je 27 kompanija odgovorilo opisno, bez navođenja tačnih finansijskih iznosa. Ovi rezultati jasno ukazuju na to da privrednici smtraju da šteta od blokade graničnih prelaza može imati dugoročne posledice po njihovo poslovanje i stabilnost na tržištu.
U svetlu ovih informacija, jasno je da bi nastavak blokada mogao dodatno pogoršati situaciju, te su mnogi privrednici pozvali na hitnu intervenciju vlasti kako bi se omogućio nesmetan protok robe i usluga. Privrednici se nadaju da će se situacija ubrzo normalizovati i da će se moći nastaviti sa redovnim poslovanjem, kako bi se umanjili gubici i sačuvala radna mesta.
U zaključku, blokade graničnih prelaza u Bosni i Hercegovini su dovele do značajnih ekonomskih gubitaka, a situacija se čini sve ozbiljnijom ukoliko se ne preduzmu odgovarajući koraci za rešavanje problema. Potrebna je hitna reakcija kako bi se sprečile daljnje štete i očuvala stabilnost privrede.
