Poslovna aktivnost u evrozoni zabeležila je usporavanje rasta u aprilu, uzrokovano neizvesnošću oko carina koja je dovela do pada poverenja u sektor usluga na najniži nivo u poslednjih skoro pet godina. Prema podacima agencije S&P Global, kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) je u aprilu neznatno opao sa 50,9 poena u martu na 50,4 poena, što i dalje ukazuje na to da se ekonomska aktivnost nalazi iznad granice od 50 poena koja razdvaja ekspanziju od kontrakcije.
Ovaj rezultat je ipak povoljniji u odnosu na prvu preliminarnu procenu koja je iznosila 50,1 poen. Glavni ekonomista Hamburške komercijalne banke, Sajrus de la Rubia, komentarisao je da je ekonomski rast evrozone usporio na početku drugog kvartala nakon oporavka u prva tri meseca godine, dodajući da je sektor usluga, koji je najvažniji deo ekonomije, praktično stagnirao u aprilu.
U okviru sektora usluga, PMI je pao na 50,1 poen, što predstavlja najniži nivo u poslednjih pet meseci i jedva se drži iznad neutralnog praga. Prema izveštaju CNBC-a, ukupna potražnja je opadala već 11 meseci uzastopno, i to bržim tempom nego u martu, pri čemu su i proizvođači i pružaoci usluga prijavili slabiju prodaju.
Kao rezultat pada potražnje, mnoge kompanije su morale da se oslanjaju na rešavanje zaostalih narudžbina kako bi održale nivo aktivnosti. U ovom kontekstu, zabeleženo je da su zaostaci smanjeni 25. mesec zaredom, što ukazuje na to da kompanije pokušavaju da se prilagode teškim uslovima poslovanja.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je takođe nedavno smanjio procenu ekonomskog rasta evrozone za 2025. godinu sa 1% na samo 0,8%. Ove prognoze dodatno naglašavaju izazove sa kojima se suočava evrozona, posebno u svetlu sve većih ekonomskih pritisaka i neizvesnosti na globalnom tržištu.
Analitičari ističu da su problemi sa inflacijom i visoke kamatne stope dodatno otežali ekonomsku situaciju u evrozoni. S obzirom na to da su mnogi potrošači i kompanije suočeni sa rastućim troškovima života, smanjenje potražnje za robama i uslugama postaje sve jasnije. Ovo može imati dugoročne posledice po ekonomski rast, ukoliko se situacija ne stabilizuje.
U svetlu ovih izazova, važno je da vlade i centralne banke preduzmu odgovarajuće mere kako bi podstakle rast i obnovile poverenje u ekonomiju. Mnogi analitičari naglašavaju potrebu za sveobuhvatnijim pristupom koji uključuje fiskalne i monetarne stimulative, kako bi se prevazišla trenutna kriza.
U zaključku, poslovna aktivnost u evrozoni se suočava sa značajnim izazovima koji mogu uticati na budući ekonomski rast. S obzirom na trenutne trendove smanjenja potražnje i rastuće rizike, potrebno je da se preduzmu hitne mjere kako bi se osigurao oporavak i stabilnost u regionu. Dok se situacija razvija, pažljivo praćenje ekonomskih pokazatelja biće ključno za predviđanje budućih kretanja na tržištu i donošenje pravovremenih odluka od strane ekonomskih donosioca.
