Evropska komisija (EK) je danas donela značajnu odluku da tuži Rumuniju pred Sudom pravde Evropske unije zbog kršenja evropskih propisa o otpadu. Ova odluka dolazi u trenutku kada je Češka takođe upozorena zbog sličnog problema, što sugeriše povećanu pažnju EK na poštovanje ekoloških standarda među državama članicama.
Prema Direktivi o deponijama, članice Evropske unije su obavezne da zatvore i saniraju nelegalne deponije koje ne ispunjavaju stroge uslove rada. Na ovim deponijama sme da se odlaže isključivo prethodno obrađeni otpad. Iako su postavljeni jasni rokovi, Rumunija nije uspela da ispuni obaveze, a devet deponija ostalo je nesanirano uprkos roku koji je istekao 2017. godine.
Evropska komisija je ranije upozorila Rumuniju, još 2020. godine, kada je imala 15 aktivnih deponija koje su kršile propise. U februaru 2024. godine, EK je izdala konačno upozorenje, poznato kao „obrazloženo mišljenje“, ali su napori Rumunije smatrani nedovoljnim. S obzirom na to, Komisija je odlučila da slučaj preda najvišem sudu EU kako bi se osiguralo poštovanje zakona i zaštita životne sredine u ovoj zemlji.
U okviru januarskog paketa postupaka protiv država članica, EK je takođe upozorila Češku zbog kršenja Direktive o deponijama i okvira otpada. Češka je optužena da je na deponije odlagala neobrađeni otpad i materijale koji su trebali biti odvojeni za reciklažu, što dodatno naglašava potrebu za strožim kontrolama i sankcijama za zemlje koje ne poštuju propise.
Češka sada ima dva meseca da odgovori na ovu optužbu i preduzme potrebne korektivne mere kako bi izbegla sličnu sudbinu kao Rumunija. U suprotnom, mogla bi se suočiti sa pravnim posledicama na nivou EU, što bi moglo dodatno pogoršati njen odnos sa Evropskom komisijom.
Ove odluke Evropske komisije ukazuju na sve veći pritisak na članice EU da se pridržavaju strožih ekoloških standarda. U svetlu globalnih klimatskih promena i sve veće zabrinutosti za zaštitu životne sredine, EU nastoji da osigura da sve države članice preduzmu odgovarajuće mere za upravljanje otpadom i smanjenje ekološkog otiska.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se Evropska unija suočava sa izazovima u implementaciji propisa, a države članice često imaju različite pristupe u rešavanju problema otpada. Ovakve situacije mogu dovesti do nesrazmernog opterećenja za neke zemlje, dok druge uspevaju da se prilagode i ispune zahteve.
U budućnosti, očekuje se da će EK nastaviti slične akcije protiv zemalja koje ne uspevaju da ispune svoje obaveze. Ovo može uključivati dodatne pravne akcije, kao i finansijske kazne, što bi moglo dodatno motivisati države članice da pojačaju napore u zaštiti životne sredine.
Na kraju, važno je da se sve članice EU sveste u odgovornost za zaštitu životne sredine i da preduzmu konkretne korake ka održivom upravljanju otpadom. U suprotnom, suočiće se sa ozbiljnim posledicama, kako na pravnom, tako i na ekološkom planu. Ove odluke Evropske komisije su jasna poruka da se EU ne zadovoljava površnim rešenjima i da očekuje stvarne promene u politici otpada među svojim članicama.
