Evropska komisija (EK) pokrenula je danas postupak protiv Slovačke zbog, kako je navedeno, kršenja prava Evropske unije (EU) nakon što je ta zemlja usvojila ustavne izmene koje propisuju da će domaći zakoni imati prednost nad pravom EU u oblastima koje se odnose na nacionalni identitet, uključujući porodična i rodna pitanja.
U saopštenju EK navodi da je Slovačkoj poslano pismo formalnog upozorenja, na koje ima dva meseca da odgovori, preneo je Rojters. Ova akcija dolazi u svetlu zabrinutosti da bi novi zakoni mogli da dovedu do sukoba sa osnovnim principima u okviru EU.
„Ova izmena protivna je načelu primata prava EU, koje je temelj pravnog poretka Unije, zajedno sa principima autonomije, delotvornosti i jedinstvene primene prava Unije. Čak i kada država članica menja svoj ustav, ta nadležnost ne može zaobići obavezu poštovanja osnovnih principa prava EU“, navodi se u poruci Komisije.
Ukoliko Slovačka ne odgovori zadovoljavajuće na pismo upozorenja, EK može da uputi obrazloženo mišljenje. U slučaju da se ne dođe do promena, slučaj bi mogao biti prosleđen Sudu pravde Evropske unije. Ovaj korak bi mogao da rezultira obavezom Slovačke da uskladi svoje zakone sa pravom EU, ili čak da se suoči sa finansijskim kaznama.
U septembru je Slovačka usvojila ustavne izmene koje su izazvale kontroverze. Ove izmene propisuju da su muški i ženski pol jedini priznati rodovi, zabranjuju surogat majčinstvo i istopolne brakove, kao i da školski programi moraju poštovati kulturne i etičke vrednosti iz ustava. Takođe, pooštrena su pravila o usvajanju dece. Ove promene su naišle na oštre kritike od strane različitih organizacija za ljudska prava i aktivista, koji smatraju da one krše osnovne slobode i prava pojedinaca.
Vlada Slovačke, međutim, tvrdi da unatoč ustavnoj izmeni, ostaje obavezana međunarodnim pravom. Ova izjava naglašava da će zemlja i dalje raditi u skladu sa svojim međunarodnim obavezama, iako se čini da se neka od tih obaveza mogu sukobiti sa novim zakonima.
U tom kontekstu, EK je jasno stavila do znanja da će nastaviti da prati situaciju u Slovačkoj. To ukazuje na to da EU ne može tolerisati promene koje bi mogle ozbiljno uticati na prava građana i osnovne vrednosti Unije. Ova situacija takođe otvara širu diskusiju o tome kako se članice EU suočavaju sa pitanjima identiteta, prava manjina i ljudskih prava uopšte.
Analitičari smatraju da bi ovaj slučaj mogao da postane presedan za druge zemlje članice koje razmatraju slične izmene svojih zakona. U svetlu rastuće nacionalističke retorike u mnogim evropskim državama, važno je kako će se EK postaviti prema ovakvim izazovima u budućnosti. Ukoliko se slični zakoni usvoje u drugim članicama, to bi moglo dovesti do daljih tenzija unutar EU.
Takođe, postoji bojazan da bi ovakvi zakoni mogli da podstaknu slične inicijative u drugim zemljama, što bi moglo dodatno oslabiti jedinstvo EU i njene vrednosti. U tom smislu, EK će morati da bude čvrsta u svojim stavovima kako bi zaštitila prava svih građana unutar Unije.
U ovom trenutku, budućnost odnosa između Slovačke i Evropske unije zavisi od načina na koji će se ova situacija razvijati. Odgovor Slovačke na pismo upozorenja biće ključan u predstojećim mesecima, a očekuje se da će i dalje izazivati pažnju evropske javnosti.
