Ekonomsko-socijalni uticaji programa podrške mladima za kupovinu prve nekretnine imaju višestruki značaj. Ove mere ne samo da pomažu u rešavanju stambenog problema mladih, već i podstiču privrednu aktivnost, formiranje novih porodica, smanjenje emigracija i nejednakosti u pristupu stanovanju. Ekonomista Ivan Nikolić ističe da snažan građevinski sektor igra ključnu ulogu u razvoju nacionalne ekonomije, i da je potreban značajan rast ulaganja u stanogradnju, uključujući renoviranje i unapređenje energetskih svojstava stambenih objekata.
Planira se da Predlog zakona o kreditima za mlade bude usvojen u Skupštini tokom februara, sa primenom od 1. marta. Ovim zakonom se uvodi garantna šema i subvencionisanje dela kamate, što bi omogućilo mladima da kupe svoj prvi stan uz samo 1% učešća. Ova podrška se odnosi na mlade u Srbiji starosti od 20 do 35 godina, što bi moglo značajno olakšati pristup stanovanju.
Ipak, situacija na tržištu nekretnina je složena. Vlasnica agencije za nekretnine, Kaća Lazarević, upozorava na nedostatak povoljnih stanova u Beogradu, posebno za mlade bračne parove. Mnogi od njih se suočavaju s problemom da, iako imaju značajnu ušteđevinu, ne mogu pronaći adekvatan stan unutar svog budžeta. Cene nekretnina u Beogradu i okolini su u poslednje dve godine porasle, čak i u naseljima koja su ranije bila privlačna za kupce s ograničenim sredstvima.
Podaci portala specijalizovanog za nekretnine pokazuju da su prosečne cene stanova u Beogradu dostigle 2.160 evra po kvadratu za starogradnju i 2.453 evra za novogradnju. U Novom Sadu, cene su nešto niže, ali i dalje visoke, dok su u manjim mestima kao što su Vranje i Kikinda cene znatno povoljnije, krećući se između 670 i 820 evra po kvadratu.
Stručnjaci smatraju da cene stanova neće opadati zbog povećanih troškova izgradnje. Kaća Lazarević ističe da legalizacija nekretnina može dovesti do povećanja ponude i smanjenja cena, ali da postoji veliki broj nekretnina koje su „zarobljene“ u katastru i ne mogu biti dostupne na tržištu. Efikasnije upravljanje katastrom moglo bi značajno poboljšati situaciju i omogućiti korekciju cena.
Za mlade kupce, dolazak do povoljnije cene kvadrata često zahteva određene ustupke, kao što su preseljenje u manje atraktivne delove grada. Lazarević naglašava da se u određenim naseljima, koja su ranije bila zapostavljena, mogu naći kvalitetni stanovi po povoljnijim cenama. Ona ukazuje na to da su neki delovi grada, poput Braće Jerković i Medaka, dostupni za kupovinu, ali je potrebno odvojiti vreme i resurse za adaptaciju.
Cene nekretnina u elitnim delovima Beograda, poput Vračara i Dedinja, ostaju visoke, često dostižući 2.500 do 3.500 evra po kvadratu za stare stanove, dok su novi projekti još skuplji. Iako se tržište suočava s izazovima, postoje i mogućnosti za mlade kupce da pronađu odgovarajuće nekretnine uz malo više truda i istraživanja.
U zaključku, program podrške mladima za kupovinu prve nekretnine predstavlja značajan korak ka poboljšanju stambenih uslova i ekonomskog položaja mladih u Srbiji. Međutim, tržište nekretnina ostaje izazovno, a mladima su potrebni dodatni resursi i informacije kako bi uspešno navigirali kroz ovu složenu situaciju. S obzirom na trenutne cene i tržišne trendove, važno je da mladi budu spremni na prilagođavanje i istraživanje različitih opcija koje im stoje na raspolaganju.
