Evropska centralna banka (ECB) je na današnjoj sednici odlučila da zadrži sve tri ključne kamatne stope na istom nivou, čime nastavlja svoju trenutnu monetarnu politiku. Referentna kamatna stopa na depozite ostala je na 2%, kamata na glavne operacije refinansiranja na 2,15%, dok je kamata na graničnu kreditnu liniju zadržana na 2,4%. Ova odluka dolazi u kontekstu ekonomskih izazova i inflacionih pritisaka koji su prisutni u evrozoni.
Prema najnovijim projekcijama ECB-a, inflacija u evrozoni se očekuje na nivou od 2,1% u 2025. godini, dok se za 2026. prognozira 1,7%, a za 2027. godinu 1,9%. Očekivana stopa bazne inflacije, koja uključuje promene cena potrošačkih dobara, iznosi 2,4% u 2025. godini, 1,9% u 2026. i 1,8% u 2027. godini. Ove procene ukazuju na postepeno smanjenje inflacionog pritiska u narednim godinama, što može biti rezultat stabilizacije ekonomskih kretanja i promena u potražnji potrošača.
Osim inflacije, ECB je takođe iznela procene o ekonomskom rastu evrozone. Očekuje se da će privredni rast iznositi 1,2% u ovoj godini, dok su prognoze za 2026. i 2027. godinu postavljene na 1% i 1,3% respektivno. Ova poboljšana prognoza za 2025. godinu, koja je revidirana sa prethodnih 0,9%, ukazuje na optimizam u vezi sa oporavkom privrede, koji bi mogao biti podstaknut višim potrošačkim troškovima i investicijama.
Predsednica ECB-a, Kristin Lagarde, je najavila da će dodatne komentare o ovim odlukama izneti na konferenciji za medije zakazanoj za 14.45 časova. Očekuje se da će Lagarde pružiti više informacija o tome kako ECB planira da reaguje na trenutne ekonomske izazove i kako će se postaviti prema budućim inflacionim očekivanjima. Njene reči će biti od ključne važnosti za investitore i analitičare koji prate razvoj događaja u evrozoni.
Analitičari smatraju da je zadržavanje kamatnih stopa na trenutnim nivoima odgovarajuća strategija u svetlu globalnih ekonomski kretanja i inflacije koja je pokazala znake stabilizacije. Međutim, takođe ukazuju na to da bi ECB mogla biti pod pritiskom da preispita svoju politiku ukoliko inflacija ne bude nastavila da opada ili ako se ekonomski uslovi drastično promene.
U međuvremenu, ekonomski pokazatelji iz evrozone sugerišu da se tržište rada stabilizuje, a potrošačka potražnja polako raste. Ove promene su ključne za održavanje ekonomske stabilnosti i rast, što bi moglo pomoći u smanjenju inflacije u dugoročnom periodu. ECB će nastaviti da prati ove trendove kako bi adekvatno reagovala u skladu s ekonomskim uslovima.
U ovoj situaciji, pažnja će biti usmerena na razvoj situacije u globalnoj ekonomiji, uključujući i moguće promene u monetarnim politikama drugih centralnih banaka koje mogu uticati na evrozonu. Očekuje se da će ECB nastaviti da sprovodi opreznu i postepenu monetarnu politiku dok se nastavlja oporavak evropskih ekonomija.
Na kraju, zadržavanje kamatnih stopa na istom nivou odražava ECB-ovu posvećenost stabilnosti cena i ekonomskom rastu, dok se suočava s izazovima koji dolaze iz globalne ekonomije. U narednim mesecima, dodatne informacije iz ekonomskih izveštaja i političkih odluka biće ključne za razumevanje smernica ECB-a i njihovog uticaja na evrozonu.
