Ovčarsko-kablarska klisura, poznata po svojoj veličanstvenoj prirodi i bogatoj istoriji, krije misteriju koja uzbuđuje maštu mnogih. Prema izvorima iz arhiva, britanskoj štampi i pričama starijih meštana, ovaj prelepi krajolik skriva blago koje je tokom Drugog svetskog rata poslala britanska vlada Draži Mihailoviću. Ovo blago, kako se tvrdi, zakopano je na ovoj teritoriji, a priče o njemu postale su deo lokalnog folklora.
Prema pisanju Sandej Tajmsa, britanski obaveštajac Bil Hadson navodno je doneo kovčeg pun zlatnika i nekih dijamanata, čija se vrednost procenjuje na oko tri miliona dolara, na početku rata u Srbiji. Međutim, Hadson nije predao blago Jugoslovenskoj vojsci, već ga je zakopao u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, planirajući da ga uzme nakon rata. U ovoj tajnoj operaciji, kako se priča, pomogao mu je jedan četnik iz Blaca. Međutim, Hadson na kraju nije uspeo da ga uzme.
Više od 20 godina kasnije, britanska vlada, saznavši da blago nije pronađeno, poslala je Dušana Popova, obaveštajca srpskog porekla, koji je bio inspiracija za lik Džejmsa Bonda. Popov je odseo u lokalnom hotelu i noću pretraživao teren sa mapama, ali je ubrzo otkriven od strane policije, što je dovelo do uključivanja republičke Udbe u potragu za blagom.
Bivši pripadnik Udbe, Pantelija Vasović, prisetio se događaja kada je policija primetila čudnog stranca kako noću pretražuje oblast sa lampom. Ova neobičnost privukla je pažnju vlasti, a ubrzo je počela tajna akcija „Morava“, koja je imala za cilj pronalazak zakopanog blaga. Iako je Popov imao mape, potraga je bila neuspešna.
Tokom istrage, obaveštajci su saznali da je Hadson imao pomoć od pripadnika četničkog odreda iz Blaca. Postojale su sumnje da je Hadson nakon završetka posla likvidirao sve koji su mogli znati za blago. Međutim, neki su tvrdili da je jedan bivši četnik preživeo, a postavljalo se pitanje kako je uspeo da se obogati nakon rata.
Vasović navodi da je taj bivši četnik doveden u Ovčar Banju kako bi se istražilo njegovo bogatstvo. Nažalost, ubrzo je pronađen mrtav, što je dovelo do spekulacija o mogućem ubistvu kako bi se sakrila istina o blagu. Istražitelji su smatrali da bi mogao znati gde se blago nalazi, ali je okončanje njegovog života ostavilo mnoge tajne nerešene.
Ova priča o zakopanom blagu nije samo lokalna legenda; ona se uklapa u širi kontekst finansiranja ratova na Balkanu tokom 20. veka. Istoričar Miloš Timotijević ističe da je četnički pokret bio slabije opremljen i zavisio od donacija iz inostranstva, a blago koje je Draža Mihailović dobio, procenjeno na oko 400 kilograma zlata i 55.000 zlatnika, nije se moglo uporediti sa bogatstvom koje su imali partizani.
Uprkos svim naporima, blago ostaje neotkriveno, a misterija oko njega i dalje intrigira istraživače i ljubitelje istorije. Da li će se ikada saznati gde se tačno nalazi? Mnoge generacije su pokušavale da ga pronađu, ali do sada bez uspeha. Ovčarsko-kablarska klisura, sa svojom prelepom prirodom, nastavlja da čuva tajne iz prošlosti, a blago Draže Mihailovića ostaje deo zagonetne istorije ovog regiona.
