Džejmi Dajmon, izvršni direktor JP Morgan Chase, nedavno je upozorio na ozbiljnu finansijsku krizu koja preti Sjedinjenim Američkim Državama. Tokom intervjua na Nacionalnom ekonomskom forumu Regan, Dajmon je istakao alarmantno povećanje nacionalnog duga, koji je dostigao 122% u odnosu na BDP, naspram 35% kada je Ronald Regan prvi put upozorio na problem duga u 1980-im. U poslednjih pet godina, Amerika je dodala 10 biliona dolara svom nacionalnom dugu, a Dajmon se pitao koja je korist od toga za obične građane.
Upozorio je da je pokrivanje kamata na ovaj dug već koštalo poreske obveznike više od 1 bilion dolara godišnje, a ako se trenutni trend nastavi, do 2028. godine troškovi će dostići 2 biliona dolara godišnje. Dajmon je uporedio državnu potrošnju sa ponašanjem „pijanog mornara“, naglašavajući da su posledice takvog trošenja izuzetno ozbiljne.
Dajmon je naglasio da se status američkih državnih obveznica kao „bezrizične“ imovine menja, jer investitori više ne žele da ih kupuju. Ova promena može izazvati velike probleme za Sjedinjene Američke Države, jer su potrebni investitori kako bi se finansirali ogromni deficiti. Ako investitori odustanu, to bi moglo dovesti do značajnog povećanja kamatnih stopa i inflacije, što bi rezultiralo fiskalnom krizom.
Dajmon je predvideo inflaciju kao budućnost Amerike, ne znajući da li će kriza doći za šest meseci ili šest godina. Njegova izjava bila je usmerena ka brojnim zvaničnicima, uključujući i one iz Federalnih rezervi. Na njegovu zabrinutost, ministar finansija Skot Besent je odbacio Dajmonova upozorenja, tvrdeći da će deficit ove godine biti niži nego prethodne godine, što je lako opovrgnuto podacima o deficitu koji je u prvoj polovini godine dostigao 1,3 biliona dolara.
Dajmon je ukazao na opasnost od arogancije u politici, uporedivši trenutnu situaciju sa kompanijama poput Kmart-a i Blackberry-a, koje su se oslanjale na svoj prethodni uspeh bez da su se prilagodile novim izazovima. On je naglasio da veličina i uspeh moraju da se zasluže svakodnevnim radom, a ne oslanjanjem na prošlost.
Na kraju, Dajmon je istakao potrebu za Planom B, ukoliko se trenutni trendovi ne promene. U svetlu ovih upozorenja, investiranje u zlato postaje sve važnije, s obzirom na to da se zlato tradicionalno smatra sigurnim utočištem u vremenima ekonomske neizvesnosti i inflacije. Zlato zadržava svoju kupovnu moć, dok nacionalne valute i obveznice gube vrednost usled neodgovorne fiskalne politike.
U zaključku, Dajmonova upozorenja nisu samo kritika trenutnog stanja, već i poziv na akciju. S obzirom na rastući nacionalni dug i rizike od inflacije, važno je razmisliti o diversifikaciji ulaganja i uključivanju fizičkog zlata kao zaštite za budućnost. Kako se situacija razvija, jasno je da je neophodno ozbiljno pristupiti izazovima koje donosi trenutna ekonomska politika, kako bi se obezbedila stabilnost i prosperitet u budućnosti.
