Većina roditelja odgaja svoju decu sa najboljim namerama, nastojeći da pronađu ravnotežu između ljubavi i autoriteta. Ipak, u svakodnevnoj borbi sa poslom, stresom i raznim obavezama, često nesvesno prave greške koje mogu oblikovati ličnost njihove dece. U najgorem slučaju, te greške mogu dovesti do razvoja narcisoidnih osobina, emocionalne nezrelosti, nedostatka empatije i manipulativnog ponašanja. Dr. Sten Tatkin, poznati psiholog, upozorava na dva stila roditeljstva koja najčešće doprinose ovim problemima: popustljivost bez granica i autoritarnost bez empatije.
Jedna od najčešćih roditeljskih grešaka je nedoslednost i izostanak jasnih posledica. Kada dete ne nauči da određeni postupci donose odgovornost, razvija uverenje da može upravljati situacijama i ljudima bez obzira na pravila. U takvom okruženju, dete uči da granice ne postoje i da manipulacija donosi rezultate. Dr. Tatkin naglašava da deca brzo primete kada roditelj nije u stanju da se suprotstavi. U tim slučajevima, deca gube poštovanje jer shvataju da mogu kontrolisati ponašanje odraslih. Nedosledni roditelji nesvesno šalju poruku da emocije deteta imaju veću težinu od pravila koja su sami postavili, čime se razgrađuje autoritet. Rešenje je da roditelji nauče kako dosledno, ali sa poštovanjem, postaviti posledice koje su primerene uzrastu. Takve posledice ne znače kaznu, već priliku za učenje, omogućavajući detetu da prepozna uzročno-posledičnu vezu između svojih postupaka i njihovih posledica.
Drugi ekstrem koji može imati ozbiljne posledice po dete jeste preterano autoritarno roditeljstvo. U ovakvim situacijama, roditelji retko pokazuju razumevanje za emocije deteta, zahtevaju potpunu poslušnost i donose odluke bez uvažavanja detetovog glasa. Ovakav pristup često stvara emocionalni jaz, a dete uči da je iskazivanje emocija slabost. Dr. Tatkin upozorava da deca odgajana u hladnom i krutom okruženju često razvijaju mehanizme samoodbrane, koji kasnije izgledaju kao emocionalna zatvorenost, potreba za kontrolom ili odsustvo empatije – sve to su karakteristike narcisoidnog ponašanja.
Ravnoteža između empatije i autoriteta ključna je za uspešno odgajanje emocionalno zrele i stabilne dece. Odgajanje ne znači izbegavanje grešaka, već njihovo prepoznavanje i učenje iz njih. Roditelji koji uspevaju da balansiraju između postavljanja granica i razumevanja osećanja imaju najveće šanse da vaspitaju decu sa razvijenim osećajem odgovornosti, poštovanjem prema drugima i emocionalnom pismenošću. Deca ne traže savršene roditelje, već dosledne, prisutne i emocionalno dostupne. Kada su granice jasne, a ljubav prisutna, deca imaju prostor da razviju samopouzdanje bez potrebe da grade lažnu sliku o sebi. Narcizam ne mora biti ishod, ukoliko roditelji na vreme prepoznaju i isprave sopstvene obrasce ponašanja.
U zaključku, roditelji treba da budu svesni uticaja svojih postupaka na razvoj dece. Doslednost, empatija i postavljanje zdravih granica su ključni elementi u vaspitavanju. Na taj način, roditelji mogu pomoći svojoj deci da postanu emocionalno zrela i odgovorna bića, sposobna da se suoče sa izazovima života. Edukacija o roditeljstvu i samosvest o sopstvenim greškama mogu značajno doprineti zdravijem razvoju dece i njihovih međuljudskih odnosa.
