Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, nedavno je poslala pismo liderima Evropske unije (EU) u kojem je predstavila tri ključne opcije za finansijsku podršku Ukrajini tokom naredne dve godine, s posebnim naglaskom na vojnu pomoć. Ovaj dokument, koji je izazvao veliku pažnju, nudi dva puta zaduživanja i mogućnost korišćenja zamrznute ruske imovine kao alternativu.
U pismu, koje sadrži 12 stranica, fon der Lajen ističe da će Ukrajini biti potrebna značajna pomoć kako bi se nastavila borba protiv ruske invazije. Evropska komisija procenjuje da je potrebno oko 135 milijardi evra za vojne i ekonomske potrebe Ukrajine, što predstavlja skoro duplo više od onoga što je EU do sada obezbedila od početka rata.
Prva i druga opcija se oslanjaju na novo zaduživanje. Prva opcija predviđa dodelu bespovratnih grantova na nacionalnom nivou, dok druga podrazumeva zajednički pristup na nivou EU, gde bi sve članice učestvovale u finansiranju. Oba pristupa zahtevaju izlazak na finansijska tržišta, što može predstavljati izazov za države članice koje se suočavaju s visokim nacionalnim deficitima.
Treća opcija uključuje korišćenje zamrznute ruske imovine, koja se procenjuje na oko 185 milijardi evra. Prema ovom planu, Euroclear bi mogao da prebaci gotovinski saldo Komisiji, koja bi zatim izdala zajam Ukrajini. Ukrajina bi bila obavezna da vrati zajam tek nakon završetka rata i nakon što Rusija pristane da nadoknadi štetu.
Fon der Lajen naglašava hitnost donošenja odluke, ističući da će Ukrajina već u drugom kvartalu 2026. godine potrebovati novu injekciju strane pomoći. Očekuje se da će se na predstojećem samitu EU u decembru doneti ključne odluke koje će uticati na budućnost podrške Ukrajini.
Belgija, kao čuvar ruske imovine, izrazila je zabrinutost zbog mogućih pravnih posledica i zahteva za transparentnost u vezi s imovinom. Fon der Lajen je otvorila mogućnost za korišćenje preostalih 25 milijardi evra ruske imovine, dok istovremeno naglašava potrebu za pravnim garancijama koje bi zaštitile članice EU od potencijalnih tužbi.
Zajedno s ovim izazovima, fon der Lajen upozorava na rizike povezane s finansijskim tržištima i reputacijom EU, ako se ne postigne konsenzus o ovim opcijama. Ona naglašava da su potrebni zajednički napori Unije i međunarodnih partnera kako bi se suprotstavili negativnim percepcijama i osigurali podršku za Ukrajinu.
Kao što je naglasila, brzina donošenja odluka je od suštinskog značaja. Ako se belgijske zabrinutosti pokažu nepremostivim, EU bi mogla da razmotri mogućnost kombinovanja prvih dve opcije kako bi se izbegao prekid pomoći Ukrajini.
„Sve što se dešava u Ukrajini fundamentalno je za budućnost Evrope“, zaključuje fon der Lajen, pozivajući lidere EU da deluju odlučno i brzo kako bi obezbedili potrebna sredstva i podršku Ukrajini.
