Srpska pravoslavna crkva 11. maja proslavlja svete apostole Jasona i Sosipatera, kao i svetu mučenicu Kerkiru devicu, čija imena svedoče o snazi Jevanđelja i o večnom trajanju istine Hristove među ljudima. Ovi sveci su značajni jer su svojim životima i mučeništvom doprineli širenju hrišćanske vere u vreme kada je ona bila progonjena.
Sveti apostoli Jason i Sosipater su deo grupe poznate kao Sedamdesetorica apostola Gospodnjih. Jason je potekao iz Tarsa, rodnog mesta apostola Pavla, dok je Sosipater bio iz Ahaje. U Poslanici Rimljanima, sveti apostol Pavle ih naziva svojim rođacima, što ukazuje na blisku duhovnu i krvnu povezanost. Jason je postavljen za episkopa u Tarsu, dok je Sosipater bio episkop u Ikonijumu. Njihovo apostolsko delovanje ih je dovelo do ostrva Krf, gde su sagradili crkvu u ime Svetog Stefana Prvomučenika, nastavljajući da propovedaju Jevanđelje.
Njihova revnost u širenju vere nije prošla bez otpora. Tadašnji paganski vladar ih je uhvatio i bacio u tamnicu. U toj tamnici su se našli i sa sedmoricom razbojnika, koje su apostoli preobratili i krstili, čime su pokazali snagu svoje vere. Ovi nekadašnji zločinci su postali mučenici, postradajući u vreloj smoli, a njihovo svedočenje ostalo je zabeleženo kao simbol Božjeg milosrđa.
U tom trenutku, svedočenje apostola dotaklo je srce careve kćeri, device Kerkire. Posmatrajući muke pravednika, ona je poverovala u Hrista, odbacila svoje zemaljsko bogatstvo i postala sluškinja Božja. Zbog svoje vere, Kerkira je bila zatvorena, a potom osuđena na smrt. Kada je čudom ostala nepovređena u zapaljenoj tamnici, mnogi iz naroda su poverovali u Hrista. Na kraju, ubijena je strelama, postajući nova mučenica Crkve i simbol hrabrosti u veri.
Sudbina njenog oca, tiranina koji je pokušao da uništi hrišćane bežeći na susedno ostrvo, završava se potonućem njegove lađe — to se tumači kao znak da se pred Bogom ništa ne može sakriti. Nakon njega, novi car je primio krštenje i dobio ime Sevastijan, prihvatajući veru koju su njegovi prethodnici pokušali da potisnu.
Sveti apostoli Jason i Sosipater nastavili su da propovedaju do duboke starosti, učvršćujući Crkvu na Krfu, gde su i preminuli i preselili se u nebeski Jerusalim. Njihova dela i svedočenja i dalje inspirišu vernike, pokazujući snagu Hristove istine i ljubavi.
Praznik svete mučenice Kerkire i svetih apostola Jasona i Sosipatera ima posebno mesto u srpskoj pravoslavnoj tradiciji. Ove ličnosti su prikazane kao uzori u veri, hrabrosti i predanosti. Njihova posvećenost Hristu i spremnost da trpe muke zbog vere ostavili su dubok trag u istoriji Crkve i među vernicima.
Zajedno sa ovim proslavama, sutra, 12. maja, Srpska pravoslavna crkva će takođe proslaviti Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, koji predstavlja još jedan značajan aspekt duhovnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve. Njegov život i dela takođe su simboli vere i nade.
U svetu koji se neprestano menja, ove priče o svetiteljima pružaju vernicima mir i utehu. Onaj ko nauči da ne traži smisao u prolaznim stvarima, već u večnom Bogu, može pronaći mir koji nadilazi sve okolnosti. Mošti svetih, kao što su mošti Svetog Kasiana koje i danas počivaju u Marselju, podsećaju nas na trajnost vere. Kroz priče o mučenicima i svecima, vernici su pozvani da se suoče sa svojim strahovima i preprekama, i da, poput svetih, pronađu snagu u svojoj veri.
