Dušanovački most, koji se već decenijama smatra jednim od glavnih saobraćajnih „uskih grla“ Beograda, predstavlja značajan problem za vozače i pešake zbog čestih gužvi i lošeg stanja infrastrukture. Ova pasarela, koja je puštena u upotrebu 24. decembra 1975. godine, postavljena je kao privremeno rešenje, ali to „privremeno“ traje više od četiri decenije. U poslednjih nekoliko godina most je dodatno oštećen, a vozači izražavaju zabrinutost zbog njegove bezbednosti.
Asfalt na mostu je propao do te mere da ni krpljenje više ne može da pomogne, a zaštitne ograde su u potpunosti trule zbog korozije. Spojnice mosta su takođe u lošem stanju, što dodatno otežava vožnju i uzrokuje deonice gde se trapovi vozila konstantno uništavaju. Na izlazu sa mosta se svakodnevno, u raznim delovima dana, formiraju velike gužve, a posebno su problem autobusi koji skreću u Husovu ulicu. Oni zahtevaju mnogo prostora za manevar, zbog čega kolone automobila na semaforu iz suprotnog smera često moraju da se pomeraju unazad kako bi autobusi mogli da prođu.
U razgovoru za „Novosti“, dr Nikola Čelar, profesor Saobraćajnog fakulteta, podseća da je most izgrađen kao privremeno rešenje, a da je njegovo stanje postalo alarmantno. „Rešenje je završetak Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP). Kada se pogleda projekat UMP, vide se denivelisane raskrsnice koje vode ka tunelu Grčića Milenka sa jedne strane, a sa druge strane, paralelno sa auto-putem ka Autokomandi,“ navodi Čelar. On smatra da bi bilo suludo krpiti most koji je prvobitno zamišljen kao privremeno rešenje dok se čeka realizacija projekta.
Most na Dušanovcu izgrađen je od specijalnog skopskog čelika, težak je 250 tona, a izradila ga je fabrika „Goša“ iz Smederevske Palanke. Prema nekim izjavama, nekadašnjeg direktora fabrike, konstrukcija može da izdrži još 100 do 150 godina. Ipak, Čelar smatra da bi rešenje ovog problema značajno rasteretilo saobraćaj u ovom delu grada. „Ceo taj deo Beograda, kao što je Marinkova bara, treba da izgleda potpuno drugačije. Kumodraška ulica treba da se probije od Braće Jerković. Sve je to isplanirano i projektovano, ali čeka bolje dane za realizaciju,“ dodaje on.
Iako se čini da je rešenje problema blizu, pitanje ostaje da li će most, koji koristi čak četiri linije gradskog prevoza, izdržati do trenutka kada se stvore uslovi za njegovu rekonstrukciju ili će biti potrebno da se staro stanje krpi. „Novosti“ su u vezi sa ovim pitanjem uputile upite Opštini Voždovac, ali su dobile informaciju da se obrate Javnom preduzeću „Putevi Beograd“. Nažalost, odgovore nismo dobili.
U međuvremenu, vozači i pešaci nastavljaju da se suočavaju sa izazovima koje donosi svakodnevno korišćenje Dušanovačkog mosta. Ova situacija postavlja pitanje o prioritetima u urbanom razvoju Beograda, gde se stari i oronuli infrastrukturni objekti često zanemaruju u korist novih projekata. Na kraju, ostaje neizvesno koliko će još vremena proći pre nego što se reše problemi sa ovim mostom, koji se već dugo vremena smatra ne samo uskim grlom, već i potencijalnom opasnošću za sve učesnike u saobraćaju.
