ZAGREB – Stopa inflacije u Hrvatskoj, mjerena indeksom potrošačkih cena, zabeležila je u januaru 2026. godine rast od 3,4 posto na godišnjem nivou, prema podacima koje je objavio Državni zavod za statistiku (DZS). Ovaj rezultat ukazuje na blago ubrzanje opšteg rasta cena u poređenju sa decembrom 2025. godine, kada je inflacija iznosila 3,3 posto. U odnosu na prethodni mesec, inflacija je porasla za 0,3 posto.
Podaci DZS-a otkrivaju da je inflacija u Hrvatskoj i dalje među najvišima u evrozoni, prema informacijama Eurostata. Ovaj trend ukazuje na to da se inflacioni pritisci ne smanjuju, što može imati značajne posledice po ekonomiju i životni standard građana. U novembru 2025. godine, inflacija je iznosila 3,8 posto, ali je u decembru došlo do usporavanja, što je dalo nadu da bi se trend mogao stabilizovati.
U analizi podataka, stručnjaci ističu da su glavni uzroci inflacije i dalje visoki troškovi energenata i hrane, koji su u velikoj meri doprineli povećanju cena. Takođe, rast cena u sektoru usluga, kao i povećani troškovi transporta, takođe su doprineli ovom trendu. S obzirom na globalne ekonomske prilike, inflacija u Hrvatskoj može biti podložna daljim promenama, a stručnjaci očekuju da će se situacija nastaviti pratiti kako bi se preduzele potrebne mere.
U poslednje vreme, vlada je najavila niz mera koje bi trebalo da pomognu u borbi protiv inflacije. Ove mere uključuju smanjenje poreza na određene proizvode, kao i subvencije za osnovne životne namirnice. Međutim, izazovi ostaju, jer se inflacija može povećati ako se globalni ekonomski uslovi ne poboljšaju.
Građani Hrvatske suočavaju se sa sve većim izazovima u svakodnevnom životu zbog rasta cena. Mnogi su primorani da preispitaju svoje potrošačke navike, dok se drugi bore da pokriju osnovne troškove. Porast cena hrane i energenata posebno pogađa najugroženije slojeve društva, što je dovelo do povećanja pritiska na vladu da deluje brzo i efikasno.
U kontekstu šireg evropskog okvira, inflacija u Hrvatskoj nije izolovana pojava. Mnoge evropske zemlje suočavaju se sa sličnim izazovima, a inflacija u eurozoni je postala ključno pitanje za ekonomsku politiku. Centralne banke, uključujući Evropsku centralnu banku, preduzimaju mere kako bi kontrolisale inflaciju, uključujući povećanje kamatnih stopa, što može dodatno uticati na ekonomski rast.
Ekonomisti upozoravaju da je važno održati ravnotežu između borbe protiv inflacije i podrške ekonomskom rastu. Prekomerne mere štednje mogu dovesti do usporavanja rasta, dok nedovoljna kontrola inflacije može rezultirati dodatnim povećanjem cena. Stoga, vlade i monetarne vlasti moraju pažljivo razmotriti svoje strategije kako bi osigurale stabilnost ekonomije.
U narednim mesecima, očekuje se da će se inflacija u Hrvatskoj i dalje pratiti, a vlada će morati da reaguje na bilo kakve promene koje se dogode na tržištu. Građani, s druge strane, moraju biti svesni svojih potrošačkih navika i prilagoditi ih trenutnim ekonomskim uslovima. Sa rastom cena, izazovi će se nastaviti, a rešenja će zahtevati pažljivo razmatranje i delovanje svih aktera u ekonomiji.
