Arheolozi su u Turskoj napravili fascinantno otkriće – izuzetno očuvan drevni hleb koji je uspeo da odoli zubu vremena. Ovaj hleb, koji datira iz doba pre oko 5.000 godina, pronađen je tokom arheoloških iskopavanja u centralnoj Turskoj, a lokalna pekara je odlučila da ga „oživi“ koristeći stari recept.
Kako navode arheolozi, ovo je najstariji ispečeni hleb koji je otkriven i koji je uglavnom sačuvao svoj oblik. Tokom istraživanja, utvrđeno je da je hleb napravljen od grubo mlevenog brašna prastare vrste pšenice, uz dodatak semena sočiva i lista biljke koja je korišćena kao prirodni kvasac. Hleb je ravan kao palačinka i ima oblik diska prečnika oko 12,7 centimetara.
Nakon što su saznali za ovo otkriće, lokalni zvaničnici su bili radoznali da vide da li je moguće ponovo napraviti ovaj drevni hleb. U tu svrhu su kontaktirali jednu pekaru, koja je pristala da proba da reprodukuje originalni recept. Iako seme drevne žitarice više nije dostupno, pekara je koristila blisku vrstu pšenice, zajedno sa bulgurom i sočivom, kako bi se što više približila originalnim sastojcima.
Ova odluka se ispostavila kao pun pogodak – prva tura hleba je rasprodata za nekoliko sati, a pekara je od tada počela da prodaje oko 300 ovakvih hlebova dnevno. Uz pomoć opštinskih subvencija, hleb se prodaje po ceni od 50 turskih lira, što je otprilike 1,30 dolara.
Jedna od zanimljivih karakteristika ovog hleba je i to što je napravljen od useva koji su otporni na sušu. Ova informacija je privukla pažnju i arheologa i lokalnih zvaničnika. U trenutnom agrarno-političkom okruženju, Turska se suočava sa izazovima uzgoja useva koji zahtevaju mnogo vode, poput kukuruza i suncokreta. U tom smislu, drevna vrsta pšenice koja je korišćena za pravljenje ovog hleba je otporna na sušu i bolesti, što je dodatni motiv za njeno ponovno korišćenje.
Zvaničnici su istakli da su naši preci ostavili važnu lekciju. „Kao i oni, trebalo bi danas da se okrenemo manje zahtevnim usevima,“ rekli su, naglašavajući potrebu za promišljenijim pristupom u poljoprivredi.
Ovo otkriće i uspeh lokalne pekare ne samo da su oživeli interesovanje za drevne kulinarske tradicije, već su takođe i podigli svest o važnosti očuvanja starih sorti žitarica koje su otporne na klimatske promene. U svetu gde se poljoprivreda suočava sa brojnim izazovima, vraćanje starim, otpornim vrstama može biti ključ za održivu budućnost.
Ova priča o drevnom hlebu i njegovom povratku na tržište ukazuje na to koliko je važno povezati prošlost i budućnost. U vremenu kada se suočavamo sa brojnim ekološkim i ekonomskim izazovima, ovakva otkrića i inicijative podsećaju nas na bogatu istoriju naših predaka i na mudrost koju su nam ostavili. U tom smislu, ovaj hleb nije samo hrana, već i simbol otpornosti i inovativnosti ljudi koji su živeli pre više milenijuma, a čija tradicija može da nas inspiriše i danas.
