Dok se u Abu Dabiju održava drugi dan trilateralnih pregovora, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorava na ljudsku cenu rata i ističe značaj zapadnih sankcija na rusku ekonomiju, dok nezavisni izvori procenjuju da je stvarni broj poginulih ukrajinskih vojnika znatno veći nego što Kijev zvanično objavljuje.
Zelenski je u intervjuu za francusku televiziju France 2 govorio o stradanjima tokom rata i tekućim pregovorima. U emotivnom tonu, izneo je zvanične podatke o broju poginulih ukrajinskih vojnika, koji se procenjuje na 55.000, uz dodatak da postoji veliki broj ljudi za koje se smatra da su nestali. Ipak, nezavisni istraživački centri, poput Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona, navode da je stvarni broj poginulih između 100.000 i 140.000.
Tokom pregovora u Abu Dabiju, Zelenski je osudio pritisak iz Moskve, rekavši da Rusija želi da nametne patnje Ukrajincima radi postizanja „kompromisa“, koji zapravo predstavlja ultimatum iz Kremlja. Ove izjave dolaze u trenutku kada su ruski napadi na Ukrajinu ponovo intenzivirani, pri čemu su u Dnjepropetrovskoj oblasti poginule dve osobe usled napada dronom.
Zamenik premijera Ukrajine, Oleksij Kuleba, potvrdio je da je Rusija izvela masovne napade na ukrajinska sela i gradove, uključujući Sumski region, pri čemu su oštećeni stambeni objekti i železnička infrastruktura. Kuleba je naglasio da uprkos napadima, ukrajinska železnica obnavlja saobraćaj i pojačava bezbednosne protokole.
Na diplomatskom planu, Zelenski je istakao da je sukob egzistencijalan za Ukrajinu, naglašavajući da će gubitak rata značiti gubitak nezavisnosti. U vezi sa zapadnim saveznicima, govorio je o odnosu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, koji razmišlja o obnovi dijaloga sa Rusijom. Zelenski je ukazao da je Putinu važnije da ponizi Evropu nego da postigne mir.
Pregovori u Abu Dabiju, prema rečima Maksima Kamenjeckog, profesora na kijevskom Institutu za međunarodne odnose, nisu mirovni, već tehnički. On je ukazao na to da su ruski napadi tokom pregovora pokazali da njihova stvarna namera nije postizanje mira, već uništenje ukrajinskih gradova i infrastrukture.
Zelenski je komentarisao odnos snaga između Moskve i zapadnih zemalja, naglašavajući da Putin ne strahuje od Evropljana jer su oni uživali u bezbednom svetu koji su sami izgradili. Nasuprot tome, on veruje da se Kremlj plaši američkog predsednika Donalda Trampa zbog njegovih ekonomskih pritisaka.
Američki predsednik je nedavno pozvao Putina da „okonča rat“, a Zelenski je istakao da sukob u Ukrajini ima posledice i van granica zemlje. On je dodao da susedne zemlje shvataju da će biti sledeće žrtve, a oni u Evropi koji to razumeju pomažu Ukrajini u borbi za očuvanje evropskog načina života.
Evropska unija je otvorila mogućnost kupovine dodatnog naoružanja za Ukrajinu, dok je specijalni izaslanik EU za sankcije, Dejvid O’Salivan, izjavio da zapadne sankcije imaju značajan uticaj na rusku ekonomiju. On je naglasio da sankcije „nisu čarobno rešenje“, ali da su nakon četiri godine pokazale rezultate i da mogu učiniti rusku ekonomiju neodrživom.
O’Salivan je ukazao na to da su napadi na ukrajinsku energetsku infrastrukturu intenzivni, ali dolaze po cenu šire ekonomije, dok su prihodi od nafte naglo opali. On je takođe upozorio da Kina „očigledno popunjava praznine“ u podršci Rusiji, iako ne kroz direktne vojne isporuke.
Na kraju, specijalni izaslanik je istakao uspehe EU u sprečavanju re-izvoza kritičnih proizvoda za naoružanje, dok su sankcije usmerene na više od 2.700 pojedinaca i entiteta od početka invazije. O’Salivan je naglasio da je važno ostati oprezan kada se govori o nepoštovanju sankcija, podsećajući da nijedna zemlja izvan EU nema obavezu da ih poštuje.
