Učesnici druge „Ajvarijade“, koju je organizovalo udruženje „Višnja“ iz Niša, okupili su se minulog vikenda kod Beogradske kapije, a ni kiša nije mogla da omete ovo veselo takmičenje. Deset ekipa iz različitih krajeva Srbije nadmetalo se u pripremi omiljenog jesenjeg specijaliteta – ajvara. Na Tvrđavi se širio miris pečenih paprika, začina i dima sa roštilja, što je dodatno pojačalo festivalsku atmosferu.
Maja Sević, predsednica udruženja „Višnja“, naglasila je značaj ovog događaja za lokalnu zajednicu i tradiciju. „Ovaj kraj je poznat po paprici, koja je tajna dobrog ajvara, uz trud koji uložite u pripremu i dobru atmosferu,“ izjavila je Sević. Učesnici su se trudili da naprave što bolji ajvar, a ocenjivački žiri, na čelu sa penzionisanim profesorom Petrom Arsenkom, imao je težak zadatak. Ocenjivali su gustinu, uprženost i ukus ajvara, uzimajući u obzir različite tehnike pripreme koje dolaze iz različitih delova Srbije.
Ajvar iz južnih krajeva Srbije razlikuje se od onog sa severa, a razlike su često rezultat lokalnih običaja i navika. Dok neki dodaju patlidžan u svoj recept, što menja teksturu, tradicionalni ajvar priprema se isključivo od kvalitetne paprike. Ove razlike doprinose bogatstvu ukusa i raznovrsnosti ajvara, koji je postao simbol srpske kuhinje.
Manifestacija u Nišu nije bila samo takmičenje, već i prilika da se učesnice prisete starih vremena kada se ajvar pekao u crepulji i kada su se žene iz sela okupljale da zajedno pripreme zimnicu. Ova tradicija nije bila samo o hrani, već i o zajedništvu i povezivanju ljudi. Ove žene su istakle kako je priprema ajvara nekad bila ritual koji je okupljao porodice i prijatelje, stvarajući uspomene koje se prenose s generacije na generaciju.
Ove godine, učesnice iz dva udruženja, iz Malče i Oreovca, donele su svoje tajne recepte. Od klasičnog srpskog ajvara do makedonskog, svaka ekipa je imala svoj pristup i posebne dodatke koji su obogaćivali ukus. Vruće ulje, šećer, sirće, pa čak i crna kafa, neki su od sastojaka koji se koriste kako bi se dobio poseban ukus. Ovi mali dodaci čine svaku pripremu jedinstvenom i karakterističnom za određenu regiju.
Osim takmičenja, „Ajvarijada“ je pružila i priliku za druženje i razmenu iskustava među učesnicima. Mnogi su se prisetili vremena kada su se ajvari pravili u porodičnom okruženju, uz smeh i razgovor, i kako su ti trenuci jačali porodične veze i tradiciju. Učesnici su delili savete o pripremi ajvara, razmenjivali recepte i uživali u zajedničkom radu.
Organizatori su se potrudili da atmosfera bude vesela i opuštena. Posetioci su mogli uživati u raznim aktivnostima, a sve to je doprinelo da se „Ajvarijada“ postane jedan od omiljenih događaja u Nišu. Učesnici su se trudili da publici predstave ne samo svoj ajvar, već i deo svoje kulture i tradicije, beležeći tako važne trenutke u očuvanju srpske gastronomske baštine.
Ova manifestacija je pokazala da je ajvar više od samo hrane; to je simbol tradicije, zajedništva i ljubavi prema kulinarstvu. U svetu brze hrane, „Ajvarijada“ podseća sve nas na značaj očuvanja tradicija i vrednosti koje nas povezuju. Takođe, naglašava koliko je važno uživati u procesu pripreme hrane i deliti te trenutke s drugima.
Na kraju, „Ajvarijada“ u Nišu pokazala je da su tradicija i kultura živahne, te da je ajvar, kao deo srpske kuhinje, i dalje veoma cenjen i voljen među svim generacijama.
