Naučnici su nedavno otkrili visokozarazni virus kod grbavih kitova iznad Arktičkog kruga, koristeći dronove za sakupljanje izdahnutih mlaznica. Ova tehnika predstavlja značajan napredak u praćenju zdravlja morskih sisara i može objasniti uzrok masovnog nasukavanja kitova i delfina na obalama širom sveta.
Kod kitova, otvori za disanje su smešteni na gornjem delu glave, što im omogućava da dišu bez potrebe da potpuno izrone. Pri izdisanju, vlaga iz izdahnutog vazduha kondenzuje se i stvara mlaz. Istraživači su koristili dronove kako bi leteli kroz kapljice izbačene iz ovih otvora, poznate kao „udari,“ koje kitovi ispuštaju prilikom izronjavanja.
Profesor Teri Doson sa Kings koledža u Londonu istakao je da „uzorkovanje tih ‘udara’ omogućava praćenje patogena kod živih kitova bez stresa ili povrede životinja.“ Ovaj način prikupljanja podataka predstavlja neinvazivnu metodu koja može značajno poboljšati naše razumevanje zdravlja morskih sisara.
Analiza je prvi put potvrdila prisustvo kitovskog morbilivirusa, smrtonosnog i veoma zaraznog virusa koji je povezan sa masovnim nasukavanjima kitova i delfina. Ovaj virus lako prelazi između različitih vrsta i širi se okeanima, predstavljajući ozbiljnu pretnju morskim sisarima. Otkriće omogućava ranije otkrivanje i praćenje smrtonosnih bolesti u okeanima pre nego što izazovu masovne epidemije.
Helena Kosta sa Univerziteta Nord u Norveškoj naglašava da je u budućnosti prioritet nastaviti korišćenje ovih metoda za dugoročni nadzor. „Moramo razumeti kako će novi stresori oblikovati zdravlje kitova u narednim godinama,“ rekla je Kosta.
Studija je sprovedena u saradnji između Kings koledža u Londonu, Kraljevske škole veterinarskih studija u Velikoj Britaniji i Univerziteta Nord u Norveškoj, a rezultati su objavljeni u časopisu „BMC Veterinary Research.“ Ova istraživanja predstavljaju važan korak ka očuvanju zdravlja morskih ekosistema i pružaju osnovu za buduće studije i zaštitu ovih fascinantnih stvorenja.
Naučnici se nadaju da će ova otkrića pomoći u razvoju strategija za očuvanje morskih sisara i smanjenje rizika od bolesti koje mogu ugroziti njihove populacije. Korišćenjem dronova kao alata za prikupljanje podataka, istraživači mogu dobiti uvid u zdravstveno stanje kitova bez ometanja njihovog prirodnog ponašanja.
Ovo istraživanje je značajno ne samo za razumijevanje zdravlja kitova, već i za celokupno morsko okruženje. U svetlu klimatskih promena i drugih ljudskih aktivnosti koje utiču na okeane, važno je da se prati kako se morski ekosistemi menjaju i kako to utiče na vrste koje ih nastanjuju.
Kao što je istaknuto u studiji, razumevanje kako virusna oboljenja utiču na morski svet može pomoći u razvoju efikasnijih strategija za očuvanje i zaštitu ovih vrsta. U ovom kontekstu, istraživači pozivaju na dalje ulaganje u tehnologije i metode koje omogućavaju neinvazivno prikupljanje podataka o morskim sisavcima.
U zaključku, otkriće visokozaraznog virusa kod grbavih kitova otvara nova pitanja o zdravlju morskih ekosistema i ukazuje na potrebu za daljim istraživanjem i očuvanjem ovih dragocenih životinja. Sa razvojem novih tehnologija, naučnici će moći da bolje razumeju i reaguju na izazove sa kojima se morski sisavci suočavaju, što je ključno za budućnost naših okeana.
