Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije je pozvalo ambasadora Rusije kako bi mu uručilo protest zbog, kako su ocenjeno, neprihvatljivog uletanja ruskog drona u vazdušni prostor Rumunije. Ovaj incident se desio u subotu, nekoliko dana nakon spektakularnog upada grupe ruskih dronova u Poljsku. Rumunsko Ministarstvo odbrane je ovaj slučaj opisalo kao „novi izazov za regionalnu bezbednost i stabilnost u regionu Crnog mora“.
Ruski dron je proveo oko 50 minuta iznad Rumunije, ali nije prešao naseljena područja. Piloti su imali naređenje da obore bespilotnu letelicu, ali su odlučili da to ne učine kako ne bi došlo do kolateralne štete na zemlji. Ministar odbrane Rumunije izjavio je da je dron bio „izazov“ i test reakcije rumunskih oružanih snaga, dok je stanje pripravnosti trajalo oko tri sata. Klaus Timur-Aleksandru, predsednik opštine Kilia Veše, rekao je da su se ljudi uplašili, dodavši da su saveti bili da ostanu u svojim kućama i ne napuštaju svoja dvorišta.
Vojni stručnjak Hari Bukur Marku upozorava da je veoma skupo obarati dronove borbenim avionima. Prema njegovim rečima, „ispravna procedura je da se dron zarobi, a ne da se obori ili uništi u vazduhu“. On je naglasio da bi, da je dron bio zarobljen, moglo lako da se utvrdi odakle je došao, koristeći informacije o sistemu prenosa podataka. Troškovi obaranja drona koji je u subotu uveče ušao u rumunski vazdušni prostor mogli su dostići i nekoliko miliona dolara, dok je sam dron vredan manje od 10.000 dolara.
Rumunske vlasti su podigle dva aviona F-16 i dva Eurofighter Typhoon-a, koji su presreli dron i pratili ga dok nije napustio rumunski vazdušni prostor. Novinarka Euronews Rumunija, Paula Rusu, komentarišući incident, ističe da je srećom rumunsko vazduhoplovstvo odlučilo da ne obori dron, što je sprečilo moguće žrtve. Međutim, dodaje da incident pokazuje kako rat u Ukrajini stvara stalne rizike na granicama NATO-a.
Rumunija se nalazi na istočnom krilu NATO-a i domaćin je jedne od najvećih američkih vojnih baza u regionu. Stručnjaci u Bukureštu smatraju da upadi ruskih dronova nisu slučajni, već smišljene provokacije. Rusu naglašava da je od početka rata u Ukrajini zabeleženo 20 upada različitih dronova u Rumuniju, što se smatra testom od strane Rusije kako bi se videlo na koji način NATO saveznici reaguju na takve provokacije.
Slični incidenti zabeleženi su i u Poljskoj i baltičkim državama, a Poljska je u jednom trenutku aktivirala član 4 Severnoatlantskog pakta, koji predviđa konsultacije među saveznicima. U tom kontekstu, pitanje koje se postavlja je da li i pod kojim uslovima može biti aktiviran član 5, koji se odnosi na kolektivnu odbranu. Rumunija nije javno donela odluku o tim pitanjima, ali se naglašava da bi svaki namerni napad na rumunske građane ili teritoriju bio tretiran kao eskalacija, što bi moglo dovesti do aktivacije NATO članova.
Pored vazdušnog prostora, Rumunija pomno nadgleda i Crno more, koje je dodatno opterećeno ratom u Ukrajini. Iako do sada nije bilo direktnih incidenata u Crnom moru, to je vrlo osetljiva bezbednosna zona. Pomorske patrole su otkrile i uklonile mine, a NATO pažljivo prati situaciju. Rusu zaključuje da, iako trenutno nema naznaka eskalacije, situacija ostaje napeta.
U svetlu ovih događaja, Rumunija se suočava sa izazovima koji dolaze iz okruženja pogođenog sukobom, a sigurnosne mere su na visokom nivou kako bi se obezbedila zaštita građana i teritorije.
