Istraživači sa Penzenskog državnog univerziteta (PDU) napravili su značajno otkriće u oblasti arheologije i medicine otkrivanjem tragova hirurškog vađenja zuba u lobanji muškarca koji je živeo između kraja 2. i 4. veka nove ere. Ovaj slučaj predstavlja treći zabeleženi primer takvog stomatološkog zahvata u Istočnoj Evropi, a informacije su objavljene u saopštenju ruskog Ministarstva prosvete i nauke.
Tim lekara i arheologa sa PDU koristio je konusni tomograf za analizu muške lobanje koja je pronađena u grobnici Ražkinskog drevnog mordvinskog groblja, koje se nalazi u blizini sela Ražki. Ovaj napredni metod omogućio je detaljno ispitivanje unutrašnje strukture lobanje, otkrivajući nesvakidašnje medicinske postupke koji su se koristili u davna vremena.
Vanredni profesor Katedre za ljudsku anatomiju na Državnom univerzitetu u Pensilvaniji, Olga Kalmina, istakla je da je istraživanje pokazalo da je osoba čija je lobanja proučavana imala ozbiljnu deformaciju viličnih zglobova, što je uzrokovalo ekstremno opterećenje prilikom žvakanja. Ova deformacija ukazuje na način života i prehrambene navike ljudi tog perioda, koji su se suočavali sa teškim uslovima.
Kalmina je naglasila da u prošlosti ljudi nisu koristili zube samo za žvakanje hrane, već su ih često koristili i u svakodnevnim poslovima, kao što je obrada životinjske kože. Ovi praktični aspekti života u antičkom i srednjovekovnom periodu ukazuju na to koliko su zubi bili važni ne samo za preživljavanje, već i za obavljanje različitih zadataka.
U ovom konkretnom slučaju, hirurg je uspeo da ukloni spoljašnji zid zubne čašice (alveole) kako bi izvadio problematičan zub. Ipak, posledice prekomernog opterećenja vilice bile su toliko ozbiljne da nije bilo načina da se pacijent spasi. Muškarac je preminuo šest meseci do godinu dana nakon zahvata, nakon što je izgubio još dva zuba.
„Način na koji je drevni hirurg izveo ovaj zahvat izaziva veliko poštovanje zbog njegove veštine. Operacija je bila uspešna, ali nažalost, posledice ekstremnog žvakanja bile su toliko teške da čak ni vađenje zuba nije moglo da spasi pacijenta“, naglasila je Kalmina.
Ovo otkriće je rezultat istraživanja antropološke laboratorije Medicinskog instituta Penzenskog državnog univerziteta, koja se bavi proučavanjem ljudskih ostataka iz različitih istorijskih perioda. Cilj istraživanja je da se bolje razume zdravlje i načini života drevnih populacija, kao i da se prikupe informacije koje će doprineti razvoju nove medicinske prakse.
Pronađena lobanja će biti deo baze podataka koja se koristi za istraživanje zdravlja i načina života drevnih društava. Ova istraživanja sprovode se uz podršku Ruske naučne fondacije, koja finansira projekte u oblasti nauke i obrazovanja.
Značaj ovog otkrića leži u tome što pruža uvid u medicinske prakse iz prošlosti, kao i u svakodnevni život ljudi koji su živeli u tim vremenima. Razumevanje tih praksi može pomoći savremenim naučnicima da bolje razumeju evoluciju stomatološke medicine i njen razvoj kroz istoriju.
Otkriveni tragovi hirurškog vađenja zuba ukazuju na to da su drevne civilizacije imale znanje i veštine potrebne za obavljanje složenih medicinskih zahvata, što dodatno obogaćuje naše razumevanje istorije medicine i ljudskog zdravlja.
