Tržište nekretnina u Evropskoj uniji doživelo je značajan rast u trećem kvartalu 2025. godine, prema najnovijim podacima Evrostata. Cene stanova su porasle za 5,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok su stanarine zabeležile rast od 3,1%. Ovaj trend poskupljenja nije se ograničio samo na godišnji nivo, već su nekretnine na kvartalnom nivou skuplje za 1,6%, a stanarine za 0,9% u odnosu na drugo tromesečje 2025. godine.
U proteklih deset godina, od 2015. do kraja 2025. godine, prosečne cene stanova u Evropskoj uniji porasle su za čak 63,6%, dok su cene zakupa povećane za 21,1%. Ovaj trend rasta cena nekretnina je bio neujednačen, sa periodima stagnacije i brzim porastima, dok su stanarine rasle stabilno bez većih oscilacija.
Kada se analiziraju pojedinačne države članice, Mađarska se izdvaja kao zemlja sa najvećim poskupljenjem, gde su cene stanova porasle za neverovatnih 275% u posmatranom periodu. Pored Mađarske, još 11 zemalja beleži udvostručene cene nekretnina, a među njima su Portugalija, Litvanija i Bugarska, gde su zabeležene stope rasta veće od 150%.
Interesantno je da se Finska izdvaja kao jedina zemlja u Evropi u kojoj su cene nekretnina danas niže nego pre deset godina, beležeći blagi pad od 2%. Ovo je u suprotnosti sa trendovima u ostatku EU, gde je porast stanarina evidentan u svim članicama. Mađarska, ponovo, prednjači u ovom segmentu, gde su kirije porasle za više od 107%.
Visok porast troškova stanovanja takođe je primećen u Litvaniji, Sloveniji, Poljskoj i Irskoj, gde su stanari suočeni sa poskupljenjima od preko 70%. Ova situacija se dodatno komplikuje globalnim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju i rast cena gradnje, što dodatno opterećuje tržište nekretnina i dostupnost stanovanja.
U svetlu ovih podataka, analitičari upozoravaju na potencijalne posledice za domaćinstva i ekonomiju EU. Porast cena nekretnina može otežati pristup stanovanju, posebno za mlade porodice i niskoprimajuće građane, koji se suočavaju sa sve većim izazovima prilikom traženja povoljnog smeštaja.
Ekonomisti takođe ističu važnost regulative na tržištu nekretnina. Mnoge evropske zemlje razmatraju mere za kontrolu cena zakupa i stimulisanje izgradnje novih stambenih jedinica kako bi se ublažio pritisak na tržištu. U nekim slučajevima, vlasti su već uvele zakonske okvire kako bi sprečile dalje poskupljenje i osigurale stabilnost tržišta.
I pored ovih izazova, tržište nekretnina ostaje atraktivno za investitore. Mnogi stručnjaci smatraju da će potražnja za nekretninama nastaviti da raste, s obzirom na demografske promene i urbanizaciju. Međutim, ključni izazov će biti usklađivanje rasta cena sa održivim razvojem i pristupačnim stanovanjem za sve građane.
U zaključku, tržište nekretnina u Evropskoj uniji suočava se sa značajnim promenama i izazovima. Iako su cene i dalje u porastu, ključno će biti kako će vlade i institucije reagovati na ovu situaciju kako bi obezbedile stabilnost i pristupačnost stanovanja u budućnosti. U kontekstu sve težih životnih troškova, ova tema ostaje od izuzetnog značaja za građane i ekonomiju EU.
