Avion egipatske kompanije Er Kairo, koji je leteo na liniji Hurgada-Minhen, danas je u 14:35 prinudno sleteo na beogradski aerodrom Nikola Tesla. Razlog za ovo sletanje bili su tehnički problemi, tačnije indikacija dima u pilotskoj kabini. Putnici su mirno napustili avion, a informacije o incidentu prenela je agencija Tanjug.
Prinudno sletanje aviona je situacija koja se proglašava kada postoji problem koji može ugroziti bezbednost putnika, posade ili samog aviona. Važno je naglasiti da to ne znači nužno da će doći do nesreće. U velikom broju slučajeva, avioni bezbedno slete kada piloti procene da je rizik prevelik za nastavak leta.
Nakon prinudnog sletanja, avio prevoznik Er Kairo je najavio da će organizovati nastavak leta svojim putnicima do Minhena. Ovaj događaj je izazvao pažnju, s obzirom na to da se radi o avionskim letovima koji su često podložni raznim rizicima. Situacije koje mogu dovesti do prinudnog sletanja uključuju kvarove motora, požar ili dim u kabini, probleme sa hidraulikom, gubitak pritiska u kabini, sudar sa pticom, medicinske hitne slučajeve i druge ozbiljne okolnosti.
Jedna od najčešćih situacija koja može izazvati prinudno sletanje jeste kvar motora, posebno ako otkaže jedan motor na dvomotornom avionu. Moderni avioni su dizajnirani da mogu leteti i sa jednim motorom, ali tada piloti obično traže najbliži aerodrom za sletanje. Požar ili dim u kabini su takođe ozbiljni problemi, jer čak i mala količina dima može značiti električni požar ili kvar sistema.
Problemi sa hidraulikom ili komandama leta takođe predstavljaju ozbiljan rizik, jer otežavaju upravljanje avionom. U takvim situacijama, piloti ne preuzimaju rizik i odlučuju se za prinudno sletanje. Gubitak pritiska u kabini može se desiti kada dođe do dekompresije na velikoj visini, što uzrokuje da putnicima ispadaju maske za kiseonik, dok avion brzo spušta visinu.
Sudar sa pticom, posebno tokom poletanja i sletanja, može izazvati ozbiljne kvarove, dok problemi sa stajnim trapom mogu otežati sletanje. Medicinski hitni slučajevi, kao što su srčani udar ili gubitak svesti, takođe zahtevaju hitnu pomoć na zemlji, što može dovesti do prinudnog sletanja. U veoma retkim, ali ozbiljnim slučajevima, nestanak goriva ili problemi sa sistemom goriva mogu takođe zahtevati hitno sletanje.
Vremenske prilike, kao što su ekstremna turbulencija, oluje ili poledica, mogu primorati avion da sleti ranije. Bezbednosne pretnje, poput dojava o bombama ili pokušaja otmice, takođe su ozbiljni razlozi za prinudno sletanje.
Važno je napomenuti razlike između različitih vrsta sletanja. Vanredno ili prinudno sletanje se dešava kada postoji ozbiljan problem, dok se preventivno sletanje može dogoditi kada piloti žele da izbegnu mogući razvoj problema. Prisilno sletanje se dešava kada avion više ne može normalno da leti i mora odmah na zemlju, čak i van aerodroma.
Piloti prolaze obuku i simulacije za ovakve scenarije kako bi bili spremni na brze reakcije. Tako su prinudna sletanja mnogo češće uspešna i kontrolisana nego što se može pomisliti. Stručnjaci naglašavaju da je avijacija veoma rigorozno regulisana i da se bezbednost putnika uvek stavlja na prvo mesto.
U ovom slučaju, putnici su bezbedno napustili avion i čekaju nastavak svog putovanja, dok avio prevoznik radi na organizaciji daljih letova.
