Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, osvrnuo se na tešku situaciju srpskih haških osuđenika, ukazujući na kršenje njihovih osnovnih ljudskih prava. Njegove reči dolaze kao odgovor na izjavu Alekseja Fadejeva, zvaničnika ruskog Ministarstva spoljnih poslova, koji je istakao surovost Haškog tribunala prema Mladiću i drugim Srbima. Fadejev je naglasio da bi jedini način da se obezbede prava ovih osuđenika bio njihov transfer u zemlju njihovog državljanstva da bi odslužili kazne.
Mladić ističe da je ovo rešenje problema jer bi, iako bi kazne ostale, nehumani postupci prema njima prestali. On se nada da će osvetljavanje užasnog položaja srpskih haških osuđenika, na šta mnogi ćute, izazvati reakciju. Darko je izrazio zabrinutost da su pojedini srpski zatvorenici godinama zatvoreni bez izlaska iz ćelije, suočeni s pretnjama smrću od drugih zatvorenika. On veruje da je Haški tribunal svestan ovih problema, ali ih ignoriše.
Darko podseća na istorijski kontekst osnivanja Haškog tribunala, kada je 1993. godine, usled rata na prostoru bivše Jugoslavije, odlučeno da osuđenici ne mogu da izdržavaju kazne u svojim zemljama. Ipak, kako ističe, rat je odavno završen, a potreba nekih zemalja da se surovo postupa prema Srbima ostaje. On smatra da su te zemlje uticale na kršenje procedura tokom suđenja, menjajući pravila od slučaja do slučaja, a njegov otac je, kako navodi, odbijen za lečenje sa obrazloženjem koje nije primenjeno na druge.
Prema Darkovim rečima, godine su prolazile, a osuđenici su izlazili na uslovnu slobodu nakon dve trećine izdržane kazne, ali je politički uticaj promenjen i sada nijedan Srbin ne može da očekuje takvu priliku. On naglašava da je mnogo situacija oko haškog suda više vezano za politiku nego za pravo.
Darko dodaje da njegov otac, iako zvanično nije u samici, zapravo jeste, jer je više od godine dana nepokretan i izolovan. On ističe da je njegov otac lišen odgovarajuće nege i rehabilitacije, što bi mogao da dobije da je u bolnici u Srbiji. Zatvorska bolnica nema tehničke uslove za njegovu rehabilitaciju, a sud je ignorisao njihove apele.
U ovom kontekstu, Darko se nada da će preživeli haški osuđenici moći da se vrate u svoju zemlju na izdržavanje kazne. Rusi su reagovali na ovu situaciju, a Darko se nada da će njihova inicijativa doneti rezultate.
Aleksej Fadejev je, komentarišući situaciju, rekao da je predsednica Mehanizma u Hagu, Grasijela Gati Santana, zauzela licimerni antisrpski stav, izjavivši da Ratko Mladić nema akutnu terminalnu bolest koja bi mogla poslužiti kao osnova za privremeno ili prevremeno puštanje na lečenje. Fadejev je takođe ukazao na to da se prema Radovanu Karadžiću u zatvoru u Velikoj Britaniji primenjuje fizičko i psihičko nasilje, kao i na lošu ishranu koja mu je neophodna zbog bolesti, dok mu je uskraćena mogućnost da vidi advokate i porodicu zbog problema s vizama.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne probleme sa ljudskim pravima srpskih haških osuđenika, koji se suočavaju sa nehumanim uslovima i nepravdom. Mladićeve izjave i reakcije zvaničnika iz Rusije dodatno osvetljavaju ovu temu, zahtevajući međunarodnu pažnju i delovanje. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje etičnosti i pravičnosti međunarodnih sudova i njihovih odluka, kao i kako bi se situacija mogla promeniti u korist onih koji su već dugo u nehumanim uslovima.
