Dragoje Bojić, penzionisani policijski inspektor iz Priboja, poznat je po svojoj nesebičnoj humanosti i posvećenosti pomaganju drugima. Ovaj put, organizovao je humanitarnu akciju kako bi prikupio sredstva za Suada Trbovića, poznatijeg kao Sula, koji se suočava sa teškom bolešću. Iako je u veoma teškom zdravstvenom stanju i sa potpuno uništenom jetrom, Suad se odlučio da se odrekne transplantacije u korist mlađeg pacijenta, što je izazvalo divljenje širom Srbije. Suad živi sam od socijalne pomoći, ali ga ne ostavljaju njegovi komšije i sugrađani, koji mu pomažu koliko je to moguće.
Dragoje Bojić, kao istaknuti član zajednice, smatra da je važno pružiti podršku onima kojima je potrebna. Tokom svoje karijere, Bojić je više puta pokazivao svoju humanost i spremnost da pomogne onima koji su u nevolji. On se tokom svoje karijere redovno odricao dela svoje plate, dnevnica i nagrada koje je dobijao, kako bi pomogao onima kojima je novac najpotrebniji, posebno za lečenje.
„Uvek sam se trudio da pomognem koliko mogu“, kaže Bojić. „Nikada nisam imao puno novca, ali sam znao da ga iskoristim na pravi način.“ Na primer, kada je njegova koleginica Marijana Žarković, učenica gimnazije, imala zdravstvene probleme, Bojić je inicirao akciju prikupljanja novca koja je uključivala roditelje, privrednike i Crkvu. Njegova akcija je pomogla da se skupi značajna suma novca koja je omogućila uspešnu operaciju.
Bojić je prošao dug put u svojoj profesionalnoj karijeri. Od pozornika na beogradskoj železnici do šefa, stekao je poštovanje kolega i sugrađana. Njegova skromnost i posvećenost su ga učinili cenjenim članom zajednice. „Sve nagrade koje sam dobio su rezultat timskog rada“, naglašava Bojić, dodajući da je naučio vrednosti humanosti i poštenja od svojih roditelja.
Osim što je uspešan policijski inspektor, Bojić je i porodica. Ima dva sina, Alekse i Filipa, i suprugu Tijanu, koja radi kao prosvetni radnik. On se nada da će njegovi sinovi krenuti njegovim stopama, kako u policiji, tako i u životu. „Humanost se uči u porodici, i ja sam se trudio da to prenesem na svoju decu“, ističe Bojić.
Tokom svoje karijere, Bojić je bio povređen dva puta dok je hapsio najokorelije kriminalce. Njegov rad je prepoznat brojnim nagradama, uključujući zlatnik sa likom Jakova Nenadovića, prvog ministra srpske policije. Njegova posvećenost i izuzetni rezultati doveli su do toga da je više puta biran za policajca meseca i godine, a svaki put je novčani deo ovih priznanja davao u humanitarne svrhe.
Dragoje Bojić je pravi primer dobrote i humanosti u današnjem društvu. Njegova akcija za Suada Trbovića nije samo još jedna u nizu, već pokazatelj njegovog životnog opredeljenja da pomaže drugima i inspiriše ljude oko sebe. Bojić veruje da je svako od nas u mogućnosti da učini nešto dobro, ma koliko to malo izgledalo. „Svi možemo da doprinosimo, na različite načine, i to je ono što život čini vrednim“, zaključuje Bojić.
Ova priča o Bojiću i Suadu osvetljava važnost solidarnosti i zajedništva u teškim vremenima, podsećajući nas da se dobra dela mogu činiti svakodnevno, bez obzira na okolnosti.
