Dragoje Bojić, penzionisani policijski inspektor iz Priboja, postao je simbol humanosti u svojoj zajednici organizovanjem humanitarne akcije za Suada Trbovića, poznatijeg kao Sula. Suad, iako teško bolestan, odlučio je da se odrekne transplantacije jetre kako bi pomogao duplo mlađem pacijentu. Njegova priča odjeknula je širom Srbije, a Bojić je, kao istaknuti član zajednice, odlučio da učini nešto posebno kako bi skupio novac za Suada i pomogao mu u teškim trenucima.
Dragoje Bojić nije nepoznat humanitarac; tokom svog života nesebično pomaže drugima, donirajući deo svojih primanja onima kojima je pomoć najpotrebnija. Iako sam živi od socijalne pomoći, Suadu pomažu komšije i sugrađani, pokazujući time da nije sam u ovoj teškoj borbi. Bojić, koji je tokom svoje karijere učinio mnogo za zajednicu, odlučio je da organizuje akciju kako bi dodatno pomogao Suadu i podstakao druge da se uključe.
Deo plate davao onima kojima je najpotrebnije
Dragoje Bojić već decenijama unazad odriče se dela svoje plate, dnevnica i novčanih nagrada koje je zaslužio svojim predanim radom. Njegova humanitarna dela su brojna, a na spisku onih kojima je pomogao nalaze se ljudi kojima je najpotrebnije, naročito oni koji se bore sa zdravstvenim problemima. Iako sam ima dvoje dece, Bojić ne razmišlja o bogatstvu, već o tome kako da pomogne drugima.
– Nikada nisam imao previše novca, niti bih se znao ponašati da imam velike pare. Svaku moju novčanu nagradu ja sam poklanjao. Kada sam se odrekao jubilarne nagrade za pomoć Marijani Žarković, učenici gimnazije, pokrenuli smo akciju prikupljanja novca, a pomogli su nam drugi roditelji, privrednici i kolege. Kada me je Marijanin otac pozvao iz Italije da mi javi da je operacija uspešno prošla, osetio sam najveće zadovoljstvo – ističe Bojić.
Humanost na delu
Dragoje Bojić, noseći plavu uniformu, prošao je put od pozornika na beogradskoj železnici do šefa, dobijajući brojne nagrade i priznanja za svoj rad. Kako sam kaže, sve to je rezultat timskog rada sa kolegama iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši i Beograda, gde je nekada radio. Svojim skromnim ponašanjem i posvećenošću poslu, Bojić je stekao ugled kao pravičan policijski oficir, cenjen od kolega i sugrađana.
– Humanost je osobina koja se stiče vaspitanjem i nosi se iz kuće za ceo život. I ja sam tako vaspitavao svoju decu, nadajući se da će jednog dana krenuti mojim stopama, kako u policiji, tako i u životu. Za sve što radim imam podršku od kolega i porodice, posebno supruge Tijane, koja je prosvetni radnik, i sinova Alekse i Filipa – objašnjava Bojić.
Dobio bezbroj nagrada za svoj rad
Dragoje Bojić je dva puta povređivan tokom službe dok je hapsio najokorelije kriminalce, a za svoj izuzetan rad dobio je brojne nagrade. Među njima, 2002. godine nagrađen je zlatnikom sa likom Jakova Nenadovića, prvog ministra srpske policije. Više puta biran je za policajca godine i meseca, a svaki put novčani deo priznanja usmerio je na humanitarne svrhe, pomažući deci i onima kojima je pomoć potrebna.
Dragoje Bojić je pravi heroj svoje zajednice, čija humanost i nesebičnost inspirišu mnoge. Njegova akcija za Suada Trbovića samo je još jedan u nizu primera kako pojedinac može uticati na živote drugih, pokrećući lavinu dobrote u društvu.
