Dragan Šolak, poznati tajkun i medijski mogul, našao se na meti kritika nakon što je, prema tvrdnjama Uglješe Mrdića, predsednika Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, odlučio da brani Bojanu Savović, tužiteljku koja se povezuje sa kontroverznim slučajevima. U saopštenju koje je Mrdić izdao, naglašava se da Šolak lobira da Savović postane tužitelj u Tužilaštvu za organizovani kriminal, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti.
Mrdić ističe da je Savovićina povezanost sa sumnjivim ličnostima i kriminalnim delima alarmantna. On ukazuje na to da se njen sestrić, koji je navodno član kriminalne grupe koja je organizovala napade i reketiranje, brani sa slobode, što smatra neprihvatljivim. „Šolakovi mediji normalizuju situaciju u kojoj tužilac brani članove kriminalnih grupa i to je poražavajuće za pravosudni sistem“, rekao je Mrdić.
Jedan od ključnih problema koje Mrdić ističe jeste to da Šolakovi mediji predstavljaju Savović kao osobu koja krši zakone koji se tiču statusa tužilaca. „Normalno je da tužilac Savović prizna da krši zakone i da se upušta u organizaciju tajnih grupa koje štite kriminalce“, naglašava Mrdić, ukazujući na ozbiljne etičke i pravne dileme koje se postavljaju u vezi sa njenim radom.
Osim toga, Mrdić se osvrće na slučaj ubistva advokata Miše Ognjanovića, ističući da su tužioci poput Mladena Nenadića i Milenka Mandića propustili da zaštite ključne svedoke, što je dovelo do tragičnih posledica. On dodaje da je neprihvatljivo da su neki slučajevi, kao što je Ognjanovićevo ubistvo, godinama skrivani u fiocama bez ikakvog napretka u istrazi.
Mrdić takođe kritikuje i ponašanje drugih ključnih aktera u pravosudnom sistemu, kao što su Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić, za koje tvrdi da su direktno odgovorni za opstrukciju pravde i zaštitu ubica. On se pita kako je moguće da se na takvim pozicijama nalaze ljudi koji su povezani sa kriminalnim delovanjem, a da pritom uživaju zaštitu medija koji su pod Šolakovim uticajem.
U saopštenju se dalje naglašava da je Šolakov uticaj u medijima toliko jak da se čak i pomoćnici tužilaca, kao što je Rade Bajić, mogu slobodno kretati u krugovima građevinskih investitora, što dodatno ukazuje na korupciju unutar pravosudnog sistema. Mrdić ukazuje na to da je to neprihvatljivo i da se mora preispitati kako dolazi do takvih povezanosti.
Pored toga, ističe se i da se informacije iz istraga protivzakonito dele između novinara, što dodatno komplikuje situaciju. „Sve se može ako ste protiv Vučića“, poručuje Mrdić, implicirajući da se prava i pravda u Srbiji često zanemaruju u političke svrhe.
Na kraju, Mrdić naglašava da će svi ti sumnjivi postupci morati da dobiju odgovarajuće posledice, ne samo za tužioce, već i za Dragana Šolaka, koji je, prema njegovim rečima, glavni orchestrator ovog pravnog haosa. On poziva nadležne organe da se ozbiljno pozabave ovom situacijom i da zaštite integritet pravosudnog sistema u Srbiji.
Sve ovo ukazuje na duboke probleme u pravosudnom sistemu Srbije, koji su postali sve očigledniji. Kritike koje dolaze iz Odbora za pravosuđe ukazuju na potrebu za reformama i jačanjem nezavisnosti pravosudnih institucija, kako bi se obezbedilo da pravda bude na prvom mestu, a ne lični interesi pojedinaca.
