Dragan Popović Kuruzlija, čuveni slepi pesnik iz sela Ponikvice kod Požege, preminuo je danas u 73. godini života. Njegov život bio je inspiracija mnogima, a njegova umetnost i životna filozofija ostavili su dubok trag u zajednici. Sav svoj život, uprkos hendikepu, Dragan je posvetio radu i stvaranju, a mnogi su ga smatrali srpskim Homerom zbog njegove sposobnosti da piše poeziju i izražava se umetnički.
Dragan je bio pravi model borbe protiv predaje, pokazavši da je moguće ostvariti snove bez obzira na prepreke. Njegova slepilo nije ga sprečilo da obavlja razne poslove, od rada u polju do građevinskih radova. Kako je često isticao, njegova „oči“ bile su njegovi prsti i crni štap. U razgovoru sa novinarima, govorio je o svom svakodnevnom životu i kako je uspevao da se snađe u svim situacijama. „Nisam ni primetio mrak koji mi se iznenada prikrao, radim poslove koje ljudi sa dobrim vidom možda ne bi tako dobro uradili,“ govorio je Dragan, naglašavajući svoju sposobnost da se prilagodi i savlada izazove.
Pored pesničkog stvaralaštva, Dragan je bio inventivan i praktičan. Svojim rukama je osmislio i napravio inkubator za piliće, pokazujući kako se i u najtežim okolnostima može pronaći rešenje. Njegova izdržljivost i odlučnost bile su očigledne u svemu što je radio, a dani su mu se činili dužima nego običnim ljudima.
Jedan od važnih trenutaka u njegovom životu bio je kupovina placa za kuću, što je postigao uz pomoć dobrih ljudi koji su prepoznali njegova dobra dela. Dragan je često isticao kako je na tom mestu pronašao svoj „raj na zemlji“. Njegova emocija bila je najjača kada je govorio o nepravdi koju je osećao prema ljudima, naglašavajući da su suze čovečanstva iste bez obzira na razlike.
Njegova supruga Slavica bila je ključna podrška tokom celog njegovog života. Dragan je često govorio o njoj sa ljubavlju i poštovanjem, opisujući je kao svoju „lastavicu“ i „dva oka“. Njihova ljubav bila je temelj njegove sreće, a on je sa nestrpljenjem očekivao povratak kući nakon svakog putovanja, znajući da ga ona čeka sa istom ljubavlju.
Dragan je bio glas onih koji se bore sa hendikepom, često poručujući da se nikada ne sme odustati. „Sreća je možda iza ćoška, ali ako ne krenu do tog mesta nikada je neće pronaći,“ govorio je, podstičući druge da se bore za svoje snove. Kao nekadašnji prosvetni radnik, pozivao je roditelje da ne zadrže svoju decu koja imaju invaliditet, već da ih pripremaju za život bez prepreka.
Njegova poezija, kao i njegov životni put, predstavljali su svetlost i inspiraciju za mnoge. Dragan Popović Kuruzlija ostaje upamćen kao simbol izdržljivosti, kreativnosti i borbe protiv predrasuda. Njegova poruka da se nikada ne predajemo i da se borimo za svoje mesto u društvu, čak i kada se suočavamo sa izazovima, nastaviće da živi kroz sećanje onih koji su ga poznavali i voleli. U njegovom nasleđu ostaje poziv na akciju za sve koji se suočavaju sa sličnim teškoćama, da se bore i ne odustaju od svojih snova.
