Lorna Haris iz Kenta doživela je izuzetno iskustvo kada je, tokom teškog srčanog udara i dva srčana zastoja, bila klinički mrtva nekoliko minuta. Dok su je lekari hitno reanimirali u bolnici, Lorna tvrdi da je imala osećaj da „lebdi iznad svog tela“, gledajući svetlosni fenomen, dok je pratila svaku akciju medicinskog tima i doživela stanje potpunog mira. Ova situacija nije samo promenila njen pogled na život, već je i eliminisala njen strah od smrti, što je navelo stručnjake i širu javnost da preispitaju prirodu iskustava bliske smrti.
Lorna opisuje da je dok su je medicinski tehničari prebacivali u bolnicu videla sebe iz ptičje perspektive. „Okružio me je zid prelepih, svetlucavih belih iskrica, obasjan svetlom, i sve je delovalo mirno, gotovo nestvarno“, prisetila se. Doktorka i hirurg koji su radili na njenom slučaju pojavili su se u njenim vizijama sa potpunim detaljima, uključujući boje zidova i odeću koju su nosili. Umesto straha, doživela je osećaj potpune spoznaje i smirenosti, dok je sve postalo crno pre nego što je zaspala u „najmirnijem snu“ u svom životu.
Mesecima nakon operacije, Lorna je putem prijateljice proverila sa hirurgom koji je obavio hitnu intervenciju da li je nosio šarenu traku na glavi i patike – lekar je sve potvrdio. Kardiolog koji je proučio njen slučaj opisao je iskustva bliske smrti kao „jednu od poslednjih misterija“, naglašavajući da pacijenti često vide fizički nemoguće stvari, što dodatno potvrđuje Lornine vizije. Ovakvi fenomeni obično uključuju intenzivne vizualne i emocionalne doživljaje koje mozak stvara tokom kritičnih medicinskih stanja, ali iskustvo može biti izuzetno stvarno za onog ko ga doživi.
S obzirom na to da je prošla kroz ekstreman medicinski incident, Lorna naglašava da nije osećala strah, već mir i optimizam. Osećaj „gledanja sebe iz drugog ugla“ i iskustvo svetlosnog fenomena omogućilo joj je da prevaziđe strah od smrti i da više ceni svaki trenutak života. Njen slučaj, iako fascinantan, ostaje kontroverzan jer naučna zajednica još nije dala konačan odgovor na fenomen iskustava bliske smrti. Ipak, inspirisao je mnoge da razmišljaju o mogućem postojanju života nakon smrti.
Lorna se više ne boji smrti. Njeno iskustvo je promenilo njen pogled na život i omogućilo joj da u svakom trenutku vidi vrednost. Ona smatra da je njena priča važna ne samo za nju, već i za sve koji se suočavaju sa strahom od smrti ili gubitka. Deli svoja saznanja i iskustva sa drugima, nadajući se da će im pomoći da pronađu mir i razumevanje u teškim trenucima.
U zaključku, Lornina priča otvara vrata za nova razmišljanja o prirodi života i smrti. Dok naučna istraživanja nastavljaju da istražuju fenomen bliskih smrti, iskustva poput Lorninog podsećaju nas na to koliko su misterije ljudskog postojanja duboke i složene. Lorna je postala simbol nade i svetlosti za mnoge, pokazujući da čak i u najtežim trenucima možemo pronaći mir i razumevanje.
