Devedesete godine u Srbiji ostale su upamćene kao period velikih društvenih promena i nestabilnosti, što je stvorilo plodno tlo za razne oblike kriminala. U tom vremenu, kriminalne grupe su koristile širok spektar alata i metoda za izvođenje pljački, krađa i drugih nezakonitih aktivnosti. Na portalu 24sedam, u seriji tekstova iz policijskih dosijea, objavljene su nikada viđene fotografije koje osvetljavaju taj mračni deo prošlosti.
Ulice su bile pune „žestokih momaka“, često obučeni u trenerke, sa pištoljima u pojasu i rukama spremnim na „golf-ključu“. Iako su današnji kriminalci opremljeni sofisticiranijom tehnologijom, neki od klasičnih alata iz devedesetih ostali su u upotrebi. Tokom tih godina, prikrivanje identiteta bilo je od ključne važnosti za kriminalce. Koristili su rukavice, najčešće kožne ili lateks, kako ne bi ostavljali otiske prstiju, kao i kape i kačketi za maskiranje lica tokom pljački. Naočare i perike su se povremeno koristile, ali manje često.
Kada je reč o oružju, kriminalci su se najčešće služili pištoljima, kao što su domaće „Crvene zastave“, koje su postale dostupne nakon ratova na prostoru bivše SFRJ. Automatsko oružje, uključujući „škorpione“ i „kalašnjikove“, bilo je takođe prisutno, dok su noževi i boksere korišćeni za zastrašivanje ili tihe eliminacije protivnika.
Za provale, kriminalci su koristili pajseri, šrafcigere i sekače za lance, klasične alate za provalnike. Specijalni ključevi i „golf ključevi“ bili su neophodni za obijanje automobila, dok su bušilice i brusilice korišćene za razbijanje sefova i kasa. Tehnologija je bila ograničena, a radio-stanice i mobilni telefoni su bili retkost, skupi i teški za nabavku.
Da bi se prikrili, kriminalci su koristili lažne legitimacije, često policijske ili vojne, i oblačili se u uniforme specijalnih jedinica, što im je omogućilo da se lakše infiltriraju u različite situacije. U tom periodu, stvaranje imidža „žestokih momaka“ bilo je ključno, a lanci i panciri su bili deo tog izgleda.
Danas, tehnike i alati koje koriste kriminalci su znatno napredovali. Moderni kriminalci koriste laptope, tablete i slične uređaje za planiranje i izvršenje svojih dela. „Lomilice“ i „bamp“ ključevi postali su popularni za tiho otključavanje sigurnosnih brava, dok akumulatorske bušilice i brusilice omogućavaju efikasno sečenje sefova i kasa.
Prikrivanje identiteta takođe je evoluiralo. Fantomke se sada prave od pamuka i poliestera, a maskirne kape i kapuljače su postale standard. Rukavice od lateksa, nitrila i neoprena često se koriste kako bi se umanjila mogućnost ostavljanja tragova.
Sofisticirana tehnika danas uključuje „jammer“ uređaje koji blokiraju alarmne sisteme i GPS signale, kao i RF skeneri i dekoderi za kloniranje kodiranih ključeva, posebno u luksuznim automobilima. Mini kamere ili endoskopi koriste se za proveru prisustva ljudi ili vrednosti u prostorijama, dok walkie-talkie uređaji omogućavaju tihu komunikaciju tokom akcija.
Osim fizičkog kriminala, digitalni kriminal je postao sve prisutniji. Dok su devedesetih godina novac fizički krađen, danas se suočavamo s fišing mejlovima, malverima i onlajn prevarama. Kloniranje kartica i prevare putem interneta postali su svakodnevica, a kriminalci često deluju iz udobnosti svojih domova, koristeći laptope i VPN.
Iako su se metode i alati iz kriminalnog miljea drastično promenili tokom godina, jedno je ostalo isto – stalna potražnja za brzim i lakim profitom, koja ne poznaje granice, bilo da se radi o fizičkom ili digitalnom svetu.
