Gluma je umetnost koja se ne stiče isključivo kroz formalno obrazovanje. Mladim glumcima, bliska saradnja sa iskusnim umetnicima donosi neprocenjive lekcije. Ove lekcije se ne odnose samo na tehniku i izražavanje, već i na dublje životne vrednosti. Takvi odnosi često prerastaju u duboko prijateljstvo i poštovanje, koje traje kroz čitav život. Prijateljstvo između Miše Janketića, legende domaće pozorišne scene, i Vojina Ćetkovića, jednog od najcenjenijih savremenih glumaca, predstavlja sjajan primer ovih vrednosti.
U jednom od svojih nedavnih intervjua, Vojin Ćetković se prisetio emotivnog trenutka kada je saznao za bolest svog prijatelja Miše Janketića. U tom trenutku, obojica su radili na zajedničkoj predstavi, što je dodatno otežalo situaciju. Vojin je razgovarao sa Janketićevim lekarom kako bi saznao detalje o njegovom zdravstvenom stanju. Nažalost, lekar mu je rekao da je Miša u teškom stanju.
Ćetković je sa tugom podelio kako se osećao kada je saznao te vesti. „Kada se ozbiljno razboleo Miša Janketić, ja sam razgovarao sa njegovim lekarom i pitao ga kako je Miša. On mi je rekao da je loše, da su mu pluća loša, a onda sam ja rekao da sam mislio da radi jednu predstavu. Ja ću ga dovoziću, odvoziću, ali on puši. Na to mi lekar odgovara neka puši, a ja kažem da on i pije rakiju, a lekar kaže – neka pije,“ prisetio se Vojin.
Ipak, Vojin je verovao da je Miša pronašao snagu da se bori sa svojom bolešću. „Ja mislim da je on i živnuo od tad. Kako izađe na scenu, oseti se to. Takođe, uposlio je mozak i nije razmišljao samo o smrti, nije razmišljao samo o svojoj bolesti. A mi se bavimo takvim poslom koji zahteva duboku koncentraciju celog tela,“ zaključuje Vojin Ćetković.
Ovo prijateljstvo i podrška koju su pružali jedan drugom su nezaboravne vrednosti koje se retko nalaze u svetu umetnosti, a posebno u pozorištu. Njihova zajednička iskustva i svakodnevne borbe sa životom i umetnošću doprinose razumevanju koliko je važno imati nekoga ko vas razume u trenucima kada je najteže.
U međuvremenu, Miša Janketić je ostavio snažan utisak na mnoge mlade glumce, uključujući i Vojina, koji se trudi da prenese te vrednosti na nove generacije. Njegova sposobnost da prevaziđe lične izazove kroz umetnost je inspiracija mnogima. Janketić je često govorio o važnosti zajedništva i podrške među umetnicima, naglašavajući da je pozorište mesto gde se ljudi okupljaju da dele svoje priče i emocije.
U svetlu ovih događaja, život i karijera Miše Janketića postali su simbol nade i otpornosti. Njegova snaga da se suoči sa bolešću kroz umetnost i prijateljstvo sa Vojinom Ćetkovićem osvetljava put mnogim mladim glumcima koji dolaze. Njihova priča nas podseća na to koliko je važno imati podršku i razumevanje od strane kolega, posebno u teškim vremenima.
Ovo prijateljstvo i podrška koju su pružali jedan drugom su nezaboravne vrednosti koje se retko nalaze u svetu umetnosti, a posebno u pozorištu. Njihova zajednička iskustva i svakodnevne borbe sa životom i umetnošću doprinose razumevanju koliko je važno imati nekoga ko vas razume u trenucima kada je najteže.
Miša Janketić i Vojin Ćetković predstavljaju primer kako umetnost može povezati ljude, stvarajući snažne i trajne veze koje nadmašuju profesionalne granice. Ova priča o prijateljstvu, hrabrosti i umetnosti je inspiracija za sve nas da cenimo ljude oko sebe i podržavamo ih u teškim trenucima.
