BEOGRAD – Dok ubrzano razvijamo veštačku inteligenciju (AI), ne smemo prestati da razvijamo i unapređujemo i onu sopstvenu prirodnu inteligenciju, izjavio je danas ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Bela Balint na otvaranju Ministarske konferencije Centralnoevropske inicijative (CEI) pod nazivom „Priprema za eru veštačke inteligencije“, u Palati „Srbija“.
Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija ne predstavlja samo tehnološki izazov, ona otvara niz pitanja koja se tiču našeg društva, ekonomije, obrazovanja pa i same vrednosti na kojima počivaju naše institucije. Balint je naglasio da je važno postaviti pitanje kako veštačka inteligencija može doprineti unapređenju kvaliteta života, ali i kako će uticati na postojeće strukture u društvu.
„Kao neko ko duboko veruje u pokretačku snagu nauke, ako ne naukom onda strukom, ne posmatram veštačku inteligenciju kao brzo rešenje za sve probleme, već kao inovaciju koju moramo mudro i promišljeno uključiti u naš budući razvojni okvir“, istakao je ministar. Ove reči su potvrda da se ne sme zanemariti potreba za ljudskim znanjem i veštinama, koje će u budućnosti biti ključne u interakciji sa AI tehnologijama.
Konferencija CEI okupila je predstavnike zemalja članica, kao i stručnjake iz različitih oblasti kako bi zajedno raspravljali o mogućnostima koje veštačka inteligencija donosi, ali i izazovima koji se postavljaju pred društva. Balint je istakao da je od suštinske važnosti da se razviju strategije koje će omogućiti da se veštačka inteligencija koristi na način koji će biti koristan za sve slojeve društva.
U diskusijama se čula i zabrinutost zbog potencijalnih negativnih posledica koje bi veštačka inteligencija mogla doneti, poput gubitka radnih mesta ili povećanja socijalnih nejednakosti. „Svaka nova tehnologija nosi sa sobom rizike, ali i prilike. Na nama je da te prilike iskoristimo, a rizike minimiziramo“, rekao je ministar.
Osim toga, naglašena je i potreba za obrazovanjem i obukom u oblasti veštačke inteligencije, kako bi se ljudi osposobili za rad u novim industrijama koje se pojavljuju. „Obrazovni sistem mora biti agilniji i prilagodljiviji kako bi mogao da odgovori na zahteve tržišta rada u eri veštačke inteligencije“, dodao je Balint.
Pored obrazovanja, posebno je bilo reči o etici u razvoju veštačke inteligencije. Kako su se pojavili novi alati i sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji, tako su se pojavila i pitanja o tome kako obezbediti da ti sistemi rade u skladu sa ljudskim vrednostima i pravima. „Razvoj veštačke inteligencije ne može se odvijati bez etičkog okvira koji će štititi prava pojedinaca i obezbediti pravičnost“, naglasio je ministar.
Na konferenciji su takođe predstavljeni primeri dobre prakse iz drugih zemalja koje su već implementirale strategije za korišćenje veštačke inteligencije u različitim sektorima. Diskusije su se fokusirale na to kako bi Srbija mogla da uči iz tih iskustava i kako da razvije sopstvene pristupe koji će biti prilagođeni njenim potrebama i specifičnostima.
Ministar Balint je pozvao sve prisutne da se aktivno uključe u diskusiju i doprinesu kreiranju strategije koja će omogućiti da Srbija postane lider u korišćenju veštačke inteligencije u regionu. „Svi smo mi deo ovog procesa i od svake ideje, svakog predloga zavisi naša budućnost. Moramo raditi zajedno kako bismo obezbedili da veštačka inteligencija bude alat koji će služiti našem društvu i doprineti njegovom razvoju“, zaključio je ministar.
Ova konferencija predstavlja značajan korak ka razumevanju i usvajanju veštačke inteligencije kao integralnog dela društvenog i ekonomskog razvoja, a Srbija se postavlja kao aktivni učesnik u globalnom dijalogu o ovoj temi.
