Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je nedavno u Moskvi razgovarao sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejom Lavrovom, gde je izrazio zabrinutost zbog delovanja Kristijana Šmita, koji se smatra neovlašćenim visokim predstavnikom u Bosni i Hercegovini. Dodik je istakao da je tražio od ruskih zvaničnika da iskoriste svoj uticaj kako bi doprineli zatvaranju OHR-a u BiH. On smatra da Šmitovo delovanje može ozbiljno ugroziti Dejtonski sporazum i dovesti do destabilizacije BiH, kroz nefunkcionisanje zajedničkih institucija.
Dodik je naglasio da je potrebno preispitati funkcionisanje Ustavnog suda BiH, u kojem, kako je rekao, strane sudije, uz podršku bošnjačkih, preuzimaju presudnu ulogu. On je optužio te sudije da menjaju ustavni poredak u BiH, a Srbe neopravdano krive za te promene. „Oni menjaju ustavni poredak u BiH, a uporno i neopravdano za to krive Srbe“, rekao je Dodik, naglašavajući da je Republika Srpska posvećena vraćanju izvornom Dejtonskom sporazumu.
Predsednik Srpske je takođe izrazio spremnost da se razmotri mogućnost formiranja trećeg entiteta za hrvatski narod unutar Federacije BiH, ističući da bi to bilo pravično. Ova izjava je u skladu sa njegovim težnjama za ravnotežom među narodima u BiH, odnosno za poštovanjem prava i interesa svih konstitutivnih naroda.
Dodik je naglasio da će Republika Srpska nastaviti da održava bliske odnose sa Rusijom, koja, kako je rekao, nikada nije uvela sankcije BiH, zahvaljujući Srpskoj, iako su Bošnjaci to želeli. „BiH nikada nije donela odluku da se u Rusiji uvedu sankcije. Zahvalan sam Rusiji i njenom rukovodstvu, predvođenim predsednikom Vladimirom Putinom, na saradnji“, rekao je Dodik, dodajući da Rusija razume situaciju u BiH i posvećena je mirnom rešavanju problema.
Ova izjava dolazi u vreme kada su odnosi između različitih etničkih grupa u BiH napeti, a politička situacija nesigurna. Dodikova poseta Moskvi i njegovi zahtevi za podršku od Rusije mogu se interpretirati kao pokušaj jačanja političke pozicije Republike Srpske u okviru složene strukture vlasti u BiH.
Dodik je takođe govorio o problemima u funkcionisanju državnih institucija, naglašavajući da je potrebno raditi na vraćanju poverenja među narodima u BiH. „Svi moramo raditi na jačanju zajedničkih institucija i na stvaranju uslova za miran suživot“, rekao je.
U ovom kontekstu, Dodikova izjava o potrebi za pravednijim reprezentacijama unutar entiteta i mogućim reformama Ustavnog suda BiH može se posmatrati kao signal za dalju političku borbu unutar zemlje. Njegove reči o ravnoteži među narodima i potrebi za poštovanjem prava svih konstitutivnih naroda jesu u skladu sa njegovim dugogodišnjim stavovima i politikama.
Očekuje se da će Dodikovi zahtevi i dalje izazivati rasprave i podele unutar BiH, ali i na međunarodnom nivou. Njegova potpora Rusiji može dodatno komplkovati odnose sa zapadnim zemljama koje su tradicionalno podržavale jedinstvo BiH.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da politička situacija u BiH ostaje nestabilna, a budućnost zemlje zavisi od sposobnosti njenih lidera da pronađu zajednički jezik i rešenja koja će zadovoljiti sve strane. Dodikova odluka da se obrati Rusiji može biti ključna u oblikovanju daljih koraka i razvoja situacije u BiH.
