Milorad Dodik, bivši predsednik Republike Srpske, izgubio je svoj mandat nakon presude Suda Bosne i Hercegovine koja ga je osudila na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja funkcije. Ova presuda postala je pravosnažna 12. juna 2025. godine, što je prema pravnom stručnjaku Milanu Blagojeviću značilo da je Dodik prestao biti predsednik tog dana.
Prema Blagojeviću, Dodik nije više predsednik Republike Srpske isključivo zbog zakona, a ne zbog političkih pritisaka. Član 115 Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, koji su usvojili poslanici iz Dodikove stranke pre više od dve decenije, propisuje da pravne posledice osude nastupaju danom pravosnažnosti presude. Time je jasno da je od 12. juna 2025. godine Dodik izgubio svoj status.
Blagojević je dodao da su sve naknadne odluke Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine i potvrde od strane Suda BiH samo deklarativne naravi i ne menjaju činjenicu da je Dodik prestao biti predsednik. Iako je najavljena žalba Dodika Ustavnom sudu BiH, Blagojević nije siguran da će do toga doći, s obzirom na to da bi to značilo promenu dosadašnje prakse Ustavnog suda koja je omogućila visokim predstavnicima da vrše vlast i nameću zakone.
On je takođe istakao da bi usvajanje takve apelacije značilo priznanje greške Ustavnog suda, što je malo verovatno. Ustav BiH propisuje da su opšta načela međunarodnog prava deo pravnog poretka, a među njima je i princip suvereniteta države. Prema Blagojeviću, Ustavni sud BiH je do sada kršio ove principe priznavanjem prava visokih predstavnika na donošenje zakona.
Kao posledicu prestanka Dodikovog mandata, Blagojević je naglasio da samo predsednik Republike Srpske ima pravo da predloži mandatara za sastav vlade. S obzirom na to da Dodik više nije predsednik, on ne može izvršiti ovu funkciju. Ukoliko bi Narodna skupština prihvatila njegov predlog, bilo bi to protivno ustavu i pravosnažnoj presudi Suda BiH. U takvom slučaju, bilo koji nadležni subjekt može pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom BiH, što bi verovatno rezultiralo utvrđivanjem neustavnosti takvog izbora.
Dodikova politička karijera traje više od tri decenije, a prvi put je postao premijer Republike Srpske 1998. godine. Tokom godina, bio je ključna figura u Republici Srpskoj, ali je suočen sa sve većim pritiscima i sankcijama međunarodne zajednice. Njegova podrška reformama u ranim 2000-im godinama postepeno se pretvorila u sukobe sa predstavnicima međunarodne zajednice.
Dodik je bio premijer Republike Srpske u više mandata, a od 2018. godine je bio član Predsedništva BiH. U tom periodu, suočavao se sa sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog održavanja referenduma o Danu Republike Srpske, koji je bio proglašen neustavnim.
Nakon što je 2022. godine ponovo postao predsednik, njegovo delovanje izazvalo je sukobe sa američkim ambasadorom i visokim predstavnikom. Njegova presuda iz avgusta 2025. godine, koja je rezultirala zatvorskom kaznom i zabranom političkog delovanja, označila je kraj njegove dugotrajne karijere.
Dodik je ostao upamćen kao kontroverzna figura, koja je kroz svoju političku karijeru prolazila kroz različite faze, od reformista do političara koji se često sukobljava s međunarodnim normama i zakonima. U narednim mesecima, politička scena u Republici Srpskoj bi mogla doživeti značajne promene, s obzirom na to da je Dodik izgubio svoju ključnu funkciju u vođenju Republike.
