Milorad Dodik je danas, tokom obeležavanja 81. godišnjice operacije Halijard u Boljaniću kod Doboja, istakao značaj slobodarske tradicije srpskog naroda i najavio izgradnju memorijalnog centra u tom mestu. Ova operacija, koja je tokom Drugog svetskog rata imala za cilj oslobađanje saveznika, Dodoik je iskoristio kao platformu da podseti na istorijske vrednosti i borbu srpskog naroda protiv fašizma.
Dodik je naglasio da je ovaj dan prilika da se oda počast četničkom antifašističkom pokretu, ističući da Srbi imaju dva antifašistička pokreta — četnički i partizanski, dok je ustaški pokret bio fašistički i nacistički. Prema njegovim rečima, oni koji su stajali na strani fašizma dobili su podršku Zapada tokom devedesetih godina, što je doprinelo današnjem nerazumevanju i podele među narodima.
Tokom svog obraćanja, Dodik je kritikovao trenutnu političku situaciju u Bosni i Hercegovini, pozivajući na oslobađanje od „ludačke košulje“ koju vidi kao prepreku za normalan život. On je naglasio želju srpskog naroda da živi slobodno u sopstvenoj državi, kao što je to slučaj u drugim evropskim zemljama.
Dodik je takođe apelovao na američku politiku da uvaži realnosti na terenu, ističući da Srbi u Republici Srpskoj ne žele da žive sa muslimanima. Ova izjava je dodatno osnažila njegove stavove o potrebi za političkim dijalogom i samoodređenjem srpskog naroda. On je u svom obraćanju, na početku, pozvao na minutu ćutanja u čast ubijenog američkog aktiviste Čarlija Kirka, čime je ukazao na globalne političke tenzije i nasilje koje prati savremeni svet.
Dodik smatra da je važno ispraviti istorijske nepravde iz devedesetih godina, naglašavajući da se ne treba stideti svojih korena i tradicija. On je rekao da je srpski narod oduvek bio slobodarski i da je vreme da se prizna njihova borba protiv fašizma. Ovaj događaj u Boljaniću je stoga viđen kao prilika ne samo za sećanje, već i za refleksiju o sadašnjosti i budućnosti Republike Srpske.
Na kraju, Dodik je pozvao na jedinstvo među Srbima i potrebu za izgradnjom memorijalnog centra kao simboličkog mesta sećanja na žrtve i heroje koji su se borili za slobodu. Njegov govor je izazvao različite reakcije među prisutnima, a posebno među onima koji se s njim slažu u vezi sa potrebom za jačanjem identiteta srpskog naroda.
Ovaj događaj predstavlja još jedan u nizu pokušaja da se osnaži nacionalni identitet i da se u javnosti podstakne diskusija o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Republike Srpske. U kontekstu savremenih političkih prilika, Dodikove poruke su jasne — on želi da inspiriše svoj narod na borbu za autonomiju i slobodu, pozivajući na dijalog kao način za postizanje zajedničkih ciljeva.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da su ovakvi skupovi i izgovorene reči često predmet analiza i kritika, kako unutar same Bosne i Hercegovine, tako i na međunarodnom nivou. Dodikova retorika može da doprinese daljem zaoštravanju odnosa između različitih etničkih grupa u zemlji, dok istovremeno pokušava da mobilizuje podršku među svojim sledbenicima.
