Venecuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado, koja je ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir, neće prisustvovati ceremoniji dodele nagrade u Oslu, kako je saopštio norveški televizijski kanal NRK, pozivajući se na Nobelov institut. Ova vest dolazi u trenutku kada se Mačado, koja ima 58 godina, već više od godinu dana krije zbog zabrane putovanja koju su joj uvele venecuelanske vlasti.
Njeno tačno boravište trenutno nije poznato, ali je norveški Nobelov komitet pozvao Mačado da dođe u Oslo kako bi primila nagradu u prisustvu kralja Haralda, kraljice Sonje i značajnih latinoameričkih lidera, uključujući argentinskog predsednika Havijera Mileja i ekvadorskog predsednika Danijela Noboa.
Konferencija za novinare koju je Mačado planirala povodom uručenja nagrade, zakazana za utorak u Nobelovom institutu, otkazana je nakon višesatnog kašnjenja, što je takođe saopštio Nobelov institut. Ova konferencija je tradicionalna za dobitnike Nobelove nagrade za mir, a Mačado se poslednji put pojavila u javnosti pre 11 meseci.
Pre samo nekoliko dana, Mačado je najavila da će otputovati u Norvešku kako bi prisustvovala ceremoniji 10. decembra. Njeno eventualno prisustvo na dodeli nagrade bilo bi njeno prvo javno pojavljivanje od januara 2025. godine. Međutim, nejasno je kako će i kada napustiti Venecuelu, s obzirom na to da su mnoge avio-kompanije otkazale letove usled upozorenja SAD o opasnostima letenja iznad tog regiona, gde je raspoređena vojska Vašingtona.
Od 2014. godine, vlasti Venecuele, predvođene predsednikom Nikolasa Madurom, zabranile su Mačadu da napusti zemlju, a savezni tužilac Tarek Vilijam Sab je nedavno izjavio da će Mačado biti smatrana beguncem ako pokuša da ode u Norvešku. Mačado je optužena za zaveru, podsticanje na mržnju i terorizam, a njene aktivnosti su često usmerene na borbu za ljudska prava i demokratiju u Venecueli.
Osvojivši Nobelovu nagradu, Mačado je nagrađena za svoj neumorni rad na promociji demokratskih prava i za zalaganje za mirnu tranziciju iz diktature u demokratiju. U oktobru, kada je dobila nagradu, izjavila je da se bori protiv autoritarnog režima i da je potrebno međunarodno delovanje kako bi se obnovio suverenitet naroda Venecuele.
U Oslu su već stigli njeni članovi porodice, uključujući majku, sestru i ćerku, kao i predstavnici latinoameričke desnice koji su došli da pruže podršku ovoj venecuelanskoj opozicionoj liderki. Njihova prisutnost ukazuje na značaj koji Mačado ima u političkom životu Latinske Amerike i na međunarodnoj sceni.
Mačado je, pored svojih političkih aktivnosti, kritikovala Madura zbog navodnog krađe izbora 2024. godine, a mnoge njene tvrdnje su dobile podršku od strane međunarodne zajednice. U poslednje vreme, naglasila je da je prisustvo američkih trupa u regionu „neophodna mera“ za obnavljanje narodnog suvereniteta u Venecueli.
Ova situacija pokazuje složenost političkih odnosa u Venecueli i izazove sa kojima se suočavaju opozicioni lideri u zemlji. Mačado ostaje simbol otpora protiv autoritarnog režima, ali njena borba za slobodu i pravdu suočava se sa mnogim preprekama. Njeno odsustvo sa ceremonije dodele Nobelove nagrade za mir predstavlja ne samo lični gubitak, već i refleksiju trenutne političke klime u Venecueli, gde su slobode i ljudska prava često na meti represivnog delovanja vlasti.
