Bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, suočava se sa ozbiljnim optužbama nakon što je Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) utvrdila da je prekršio Zakon o sprečavanju korupcije. Naime, Đukanović nije prijavio vlasništvo nad 11 komada vatrenog oružja u svom redovnom godišnjem izveštaju o prihodima i imovini za 2022. godinu. Ova informacija je objavljena 23. juna 2026. godine, kada je ASK donela odluku o ovom slučaju.
U izveštaju se navodi da je Đukanović dostavio nepotpune i netačne podatke o svojoj imovini, iako je bio obavezan da prijavi svu pokretnu imovinu koja se mora registrovati kod nadležnih organa. Prema dostupnoj dokumentaciji, Đukanović nije naveo čitav arsenal oružja koje poseduje, uključujući razne modele pušaka i pištolja.
Među neprijavljenim oružjem nalaze se modeli puške „Merkel 140E“ i „Merkel K1“, pištolji i revolveri poznatih marki kao što su „Smith & Wesson“, „Beretta“, „Caracal“, „Magnum Research Desert Eagle“, kao i „Zastava CZ99“ i „North American Arms“ mini revolver. Takođe, dva komada vatrenog oružja nemaju navedene kategorije, marke, modela ili kalibra.
Đukanovićev punomoćnik je u pisanom izjašnjenju istakao da stranka ne spori vlasništvo nad navedenom imovinom, ali je naglasio da nije postojala namera skrivanja oružja niti izbegavanja zakonskih obaveza. Odbrana je ukazala na „procesne nejasnoće“ s obzirom na protok vremena od pokretanja postupka, tvrdeći da je nastupila zastare.
Ipak, Agencija je ove navode odbacila, naglasivši da se od javnog funkcionera koji obavlja visoku funkciju očekuje viši standard postupanja i transparentnosti nego od prosečnih građana. U odluci se ističe da se neprijavljivanje 11 komada vatrenog oružja ne može tretirati kao običan previd, naročito imajući u vidu da je Đukanović bio u obavezi da podnosi izveštaje od 2016. godine.
ASK je takođe naglasila da rokovi za pokretanje postupka nisu istekli, dodajući da se, s obzirom na vreme koje je Đukanović proveo na javnim funkcijama, ne može prihvatiti da je reč o previdu. U odluci se naglašava da namera nije konstitutivni element odluka kojima se utvrđuje kršenje Zakona o sprečavanju korupcije.
Agencija je, pozivajući se na tada važeći i sadašnji Zakon o sprečavanju korupcije, navela da su javni funkcioneri dužni da u izveštajima o prihodima i imovini dostave tačne i potpune podatke, uključujući i podatke o pokretnim stvarima za koje postoji obaveza registracije kod nadležnih organa.
Na kraju, ASK je zaključila da Đukanović nije postupao sa „posebnom pažnjom, savesnošću i odgovornošću“, što je standard koji se očekuje od osobe na funkciji predsednika države. Protiv ove odluke, Đukanović ima pravo da pokrene pravni spor pred Upravnim sudom Crne Gore u roku od 20 dana od dana prijema rešenja.
Ova situacija dodatno komplikuje političku scenu u Crnoj Gori, gde su pitanja korupcije i transparentnosti u radu javnih funkcionera i dalje visoko na agendi. Đukanović, kao višedecenijski političar, suočava se sa izazovima koji bi mogli uticati na njegovu reputaciju i buduće političke ambicije. U ovom trenutku, ishod postupka koji je pokrenula ASK ostaje neizvestan, ali se očekuje da će izazvati značajnu pažnju javnosti i medija.
