Za uspešnu proizvodnju krompira, poljoprivrednici naglašavaju da je ključno napraviti detaljnu računicu. Osim izbora zemljišta, važan je i ekonomski pregled troškova setve po hektaru, jer se na profitabilnost utiče i lokacija sadnje – da li se radi o ravničarskom ili brdsko-planinskom području.
Dragiša Đekić iz sela Rti kod Guče, koji se celog života bavi poljoprivredom, ističe da se za izuzetno visoku proizvodnju i pakovanje, koja je neophodna za tržište, mora uložiti značajna sredstva. On se najviše posvećuje sadnji krompira, ali se takođe bavi i gajenjem drugih voćarskih i ratarskih kultura.
Đekić i njegova porodica su odlučili da za krompir izdvoje dva hektara svoje njive, koju sami obrađuju do berbe. Vreme sadnje zavisi od tipa zemljišta, a optimalni rokovi su od sredine marta do početka aprila u ravničarskim predelima, dok se u brdsko-planinskim područjima sadnja obavlja od početka do kraja aprila.
Dubina sadnje takođe zavisi od tipa zemljišta i klimatskih uslova. Priprema zemljišta za setvu se vrši mehanizacijom, a kako bi obezbedili sve potrebne radove, Đekići angažuju i dodatnu radnu snagu tokom sezone vađenja krompira. „Kada krene vreme za sadnju, ja pripremam njivu uz pomoć mehanizacije, a zatim sledi đubrenje. Koristim stajnjak i veštačka đubriva, a sadim sa sadilicama. U berbi angažujem radnike jer ne mogu sve da postignem sam“, objašnjava Đekić.
Sadni materijal nabavlja u poljoprivrednim apotekama, najčešće semenski krompir holandskih proizvođača, zbog njegovog kvaliteta i boljeg prinosa. Međutim, Đekić naglašava da su ulaganja velika, a zarada skromna. „Prodajem krompir kupcima na malo, a organizovanog otkupa nema. Veliki kupci već imaju svoje dobavljače“, dodaje on.
Uzgaja dve vrste krompira – crveni i beli, pri čemu se crveni bolje prodaje. Cena na tržištu nije visoka, pa se džak od 10 kilograma prodaje za 1.000 dinara, što je 100 dinara po kilogramu. Krompir se pakuje u vreće, a Đekić ga transportuje kamionom i prodaje na četiri lokacije u Beogradu.
U svojoj proizvodnji, Đekići godišnje proizvedu od 35 do 40 tona krompira, ali naglašavaju da je posao težak i da bi se opstalo u ovoj grani poljoprivrede, neophodno je diversifikovati aktivnosti. Pored povrća, bave se i proizvodnjom malina i kupina, a takođe gaje i stoku. U domaćinstvu se uzgajaju krmače, prasad i ovce, što dodatno doprinosi njihovom opstanaku i prihodima.
Đekić ističe da je život na selu izazovan, ali i ispunjen različitim aktivnostima koje garantuju opstanak. Ulaganje u kvalitetan sadni materijal i pravilno upravljanje resursima su ključni za ostvarenje dobrih rezultata. Uz sve to, važno je i znanje o tehnologijama obrade, kako bi se postigao što bolji prinos i osigurala ekonomska isplativost.
U zaključku, proizvodnja krompira predstavlja izazov, ali i priliku za poljoprivrednike poput Đekića, koji se trude da unaprede svoje metode i obezbede stabilne prihode kroz raznovrsnost u proizvodnji. Sa pravim pristupom, trudom i znanjem, moguće je ostvariti uspešnu poljoprivrednu praksu čak i u teškim uslovima.
