Divlji papagaji u urbanim sredinama u Australiji pokazuju fascinantno ponašanje kada je reč o isprobavanju nove hrane. Novo istraživanje, objavljeno u časopisu PLOS Biology, otkriva da ovi papagaji koriste socijalno učenje kako bi se odlučili da li će probati nepoznate vrste hrane. Istraživanje je obuhvatilo više od 700 divljih papagaja sa sumpornom krunom iz pet kolonija u Sidneju.
Tokom eksperimenta, istraživači su primetili da ptice brže počinju da jedu novu hranu kada vide druge jedinke kako je konzumiraju. U grupama gde nije bilo „trenera“ ili ptica koje su već isprobale hranu, pojedinim pticama je bilo potrebno nekoliko dana da se odluče na probu. U nekim kolonijama, nakon što bi jedan papagaj probao novu hranu, desetine drugih su u roku od samo nekoliko minuta počele da je jedu.
Naučnici ističu da je ovaj oblik ponašanja naročito izražen kod mladih jedinki. Mlađi papagaji pokazuju veću sklonost da prate ponašanje većine, dok su odrasli papagaji skloniji da budu selektivni i više se oslanjaju na ponašanje poznatih jedinki. Ova razlika u ponašanju može se povezati sa različitim strategijama preživljavanja u urbanim sredinama gde se često susreću s novim izvorima hrane.
Autori istraživanja naglašavaju da socijalno učenje omogućava životinjama da smanje rizik prilikom konzumiranja nepoznate hrane, što je posebno važno u gradovima gde se često pojavljuju novi i potencijalno opasni izvori ishrane. Papagaji su, naime, često oprezni kada je u pitanju isprobavanje nepoznate hrane, jer bi ona mogla biti toksična ili nositi parazite. Kao jedan od alata za procenu rizika, papagaji koriste socijalno učenje kako bi posmatrali i interagovali s drugim jedinkama ili njihovim predmetima.
Ova strategija socijalnog učenja nije jedinstvena za papagaje. Slična ponašanja primećena su i kod divljih čavki i vrana. Laboratorijske studije na pacovima u Norveškoj pokazale su da ovi glodavci mogu steći preferencije u vezi sa hranom na osnovu osećaja daha drugih jedinki. Ove sličnosti sugerišu da je socijalno učenje široko rasprostranjena strategija među različitim vrstama životinja.
Naučnici smatraju da ovakvo ponašanje značajno doprinosi uspešnom prilagođavanju papagaja životu u gradovima. Sa stalnim promenama u urbanim sredinama, sposobnost da se brzo uče i prilagođavaju novim izvorima hrane može biti ključna za njihovo preživljavanje. S obzirom na to da su gradovi često mesta sa različitim izazovima i prilikama, sposobnost da se uči iz okoline i ponašanja drugih može pomoći papagajima da se uspešno snalaze.
U zaključku, ovo istraživanje otkriva koliko je važna uloga socijalnog učenja u životnom ciklusu divljih papagaja u urbanim sredinama. Njihovo ponašanje može poslužiti kao primer za razumevanje kako životinje koriste društvene interakcije da bi se prilagodile promenljivom okruženju. Ovo istraživanje ne samo da doprinosi znanju o papagajima, već i o širem fenomenu socijalnog učenja i prilagođavanja u divljini. U svetlu ovih saznanja, dalje istraživanje o sličnim mehanizmima u drugim vrstama moglo bi doneti nova saznanja o adaptivnim strategijama životinja u urbanim sredinama.
