BEOGRAD – Kulturni poslenik Lazar Šećerović podelio je svoja sećanja na diskoteku „Kod Laze Šećera“, koja je otvorena 1967. godine i značajno uticala na kulturnu scenu Beograda i Jugoslavije. Prepoznata kao kulturološki fenomen, diskoteka je omogućila mladima da se okupljaju i uživaju u zabavi, a posebno je bila značajna za emancipaciju mladih žena koje su mogle da dolaze same i plešu.
Šećerović ističe da je diskoteka bila mesto gde su se održavale prve izložbe pop-arta, uključujući radove Endija Vorhola i Roja Lihtenštajna. Takođe, organizovane su modne revije i koncerti, a mnogi mladi umetnici su tu imali svoje prve izložbe, što je diskoteku brzo učinilo omiljenim mestom među Beograđanima.
Smeštena u podrumu porodične kuće u Svetogorskoj ulici, diskoteka je podsećala na parisku „Kastel“. Šećerović je potomak znamenitih srpskih porodica Grujić, Ćurčić i Milojević, a kuća je pripadala njegovom čukundedi Jevremu Grujiću, poznatom srpskom političaru.
Otvaranje diskoteke bilo je spektakularno, a među gostima su bili poznati umetnici i intelektualci. „Ceo Beograd je o tome pričao“, ističe Šećerović. Tokom vremena, diskoteka je poslužila kao mesto susreta za mnoge poznate ličnosti iz sveta umetnosti i filma, uključujući ljude iz Holivuda i evropskih produkcija.
U to vreme, muzika je bila raznolika, a Šećerović se prisetio dolaska grupe Holis, kao i drugih poznatih izvođača. Diskoteka je postala poznata i po atmosferi zajedništva i lepote, gde su se okupljali mladi iz uglednih beogradskih porodica.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka bio je kada je američka trupa Living Theatre posetila diskoteku i pohvalila je upoređujući je sa „Kastelom“ u Parizu. Šećerović je sa ponosom istakao kako su gosti iz sveta umetnosti često dolazili, a među njima su se našli i brojni svetski muzičari i umetnici.
Međutim, diskoteka „Kod Laze Šećera“ nije opstala dugo, zatvorena je nakon samo 14 meseci zbog pritisaka i prijava. Šećerović se priseća kako su generali svih republika došli u Beograd da odluče o njenom zatvaranju, smatrajući da bi mogla da „pokvari naprednu socijalističku omladinu“.
U razgovoru je naglasio kako su se tadašnja omladina i moda razlikovale od današnje. Dok su se muškarci oblačili u uska odela, devojke su nosile haljine inspirisane modom iz popularnih časopisa. Šećerović mišljenja da današnja mladež ima svoje prednosti, ali i da se suočava sa kritikama zbog tehnologije i načina zabave.
On veruje da su današnji mladi, koji govore više jezika i imaju pristup informacijama, sposobni da putuju i vide svet, a to im može pomoći da izgrade bolju budućnost. „Srećnija budućnost Srbije je u njihovim rukama“, poručio je Šećerović.
Sada, dok piše knjigu o svojim uspomenama, Šećerović se osvrće na to vreme s nostalgijom i ponosom, ali i s kritičkim osvrtom na to kako je društvo doživljavalo umetnost i kulturu. Njegove uspomene i priče o diskoteci „Kod Laze Šećera“ ostaju značajan deo kulturne istorije Beograda, podsećajući nas na vreme kada je grad bio centar avangardne umetnosti i zabave.
