BEOGRAD – Dirigent Pavle Medaković istakao je da je osnivanje legata njegovog oca, akademika Dejana Medakovića, u Muzeju grada Beograda najbolji način da se trajno zaštiti njegova umetnička zaostavština. U razgovoru za Tanjug, Medaković je napomenuo da legat obuhvata umetničke slike izuzetne vrednosti, među kojima se izdvajaju dva portreta Danila i Marije Medaković iz 1854. godine, delo poznatog slikara Novaka Radonića.
Medaković je takođe istakao prisustvo vrhunskih dela umetnika kao što su Mića Popović, Cuca Sokić i Nadežda Petrović, koje je njegov otac stekao kao poklone ili kupovinom. Legat sadržava više od hiljadu predmeta, uključujući očeve knjige, nameštaj, garderobu i sve ono što je činilo njegov život.
U ovom kontekstu, mlađi Medaković je izrazio zadovoljstvo što je legat predat Muzeju grada Beograda, posebno ističući doprinos direktorke muzeja, Jelene Medaković. Iako nisu u srodstvu, Medaković je pohvalio njenu profesionalnost i marljivost, naglašavajući njeno razumevanje njegovih namera.
Podsećajući na svoje porodično poreklo iz Hrvatske, Medaković je govorio o svom pradedu Bogdanu Medakoviću, koji je značajno uticao na Hrvate u Saboru kao protivnik „mađaronske“ struje. On je ukazao na političke sukobe u Saboru, naglašavajući da su se suprotstavljeni političari često sastajali i dijalogovali, što je bio primer koji bi trebalo ponovo primeniti u današnjem društvu.
U Srpskom kulturnom centru u Zagrebu, sredinom novembra, otvorena je izložba „Efemeris – legat Dejana Medakovića“, koja je označila početak „Dana srpske kulture“. Tom prilikom, više od 50 maskiranih muškaraca protestovalo je protiv manifestacije. Medaković je primetio da su mnogi od njih mladi ljudi koji nisu bili upoznati sa razlogom svog prisustva.
Govoreći o izložbi, Medaković je istakao da je ona trebala da bude simbol pomirenja i da nije izazivala revolt među Hrvatima. On je naglasio da njegov otac nikada nije pokazivao šovinizam kroz svoj život i delo. Prva knjiga u petoknjižju „Efemeris“ govori o detinjstvu njegovog oca u Zagrebu, bez ijedne reči mržnje.
Medaković je ukazao na to da je dnevna politika često iskrivljuje istinu. On je izrazio mišljenje da Hrvati drže svoje stavove kao „pijani plota“ i smatra da je Memorandum SANU bio pogrešno shvaćen kao uzrok rata i raspada Jugoslavije. Podsetio je da je rat počeo 1991. godine, dok je Memorandum pisan 1986. godine.
Govoreći o svojoj karijeri, Medaković je napomenuo da ni njegov otac, niti njegova majka, pijanistkinja, nisu uticali na njegov izbor profesije. On je istakao da mu je prezime više predstavljalo opterećenje nego pomoć, objašnjavajući da je dugo čekao na posao u Beogradu nakon završetka studija dirigovanja.
Nakon što je proveo dve godine u Mostaru, zaposlio se 1988. godine u orkestru Jugoslovenske narodne armije. Medaković je naglasio važnost svakodnevnog rada sa orkestrom za dorastanje kao dirigent, ističući da je to ključno za razvoj veština.
On je upozorio mlade dirigente na zamke koje mogu naići, kao što je preuzimanje kompleksnih dela pre nego što su spremni, naglašavajući da se dirigovanje uči tokom celog života. Medaković je istakao značaj prisustva na probama kod iskusnih dirigenata kako bi se stekla iskustva i razumeo proces rada.
Prepoznajući talente među mladima, Medaković je naveo primere iz svoje karijere, uključujući i trenutnog šefa-dirigenta Beogradske filharmonije Gabrijela Felca, kao i Srbljuba Dimića. On je podelio svoje iskustvo sa Felcom, pohvalivši njegov rad i doprinos orkestru.
U zaključku, Medaković je naglasio da je dirigovanje umetnost koja zahteva konstantno usavršavanje i posvećenost, te da je ključno učiti od najboljih kako bi se postigao uspeh u ovoj profesiji.
