Vuk Milanović je mladi dirigent mešovitog hora Kulturno-umetničkog društva „Svetozar Marković“ u Novom Sadu. Njegov cilj je da osnuje hor od nule, što je izazov koji je prihvatio sa entuzijazmom, ali se ubrzo suočio s problemom koji muči mnoge horske ansamble u Srbiji – nedostatak tenora. Vuk objašnjava da je to česta pojava na srpskoj horskoj sceni, te je odlučio da potraži rešenje.
Kako bi privukao tenore, Vuk je iskoristio svoje znanje iz oblasti digitalnog marketinga i napravio jedinstven video oglas koji je objavio na društvenim mrežama. Ovaj potez naziva „očajničkim“, ali je uspeo da privuče pažnju i tako dopuni svoj hor koji trenutno broji oko 60 članova. Ipak, potražnja za muške glasove i dalje traje.
Pored potrage za tenorima, Vuku je hitno potreban i posao. Nakon što je završio Akademiju umetnosti, shvatio je da se od horske muzike ne može živeti, pa je započeo honorarni rad u vođenju hora, koji radi iz ljubavi. U međuvremenu, kako bi preživeo, zaposlio se u prodaji video igara i konzola, a zatim se okrenuo snimanju reklama kako bi mogao da izrazi svoju kreativnost.
Vuk aktivno traži zaposlenje koje bi mu omogućilo da nastavi svoj rad s horom, jer mu taj angažman pruža inspiraciju i energiju. Međutim, pronalaženje posla koje ne zahteva smensko radno vreme je izazov, jer su probe hora zakazane večernjim satima. On objašnjava da mu je teško uskladiti obaveze i da često mora da traži poslove koji neće ometati njegovu strast prema muzici.
Nakon slanja brojnih biografija i neuspješnog dobijanja odgovora od poslodavaca, Vuk je odlučio da napravi još jedan „očajnički“ potez – snimio je urnebesni muzički video CV. U ovom videu, Vuk je sastavio pesmu koja je oduševila njegove prijatelje. U pomoć mu je došao tim sa fudbalskog terena, horisti i, najvažnije, njegova baka Zlata, koja je postala zvezda videa.
Vuk se osvrće na to kako je njegova baka, bez dvoumljenja, pristala da mu pomogne i zajedno su snimili zabavan video u kojem ona repuje. Iako je video naišao na odličan odziv i oduševljenje publike, Vuk još uvek nije dobio konkretne ponude za posao.
„Na kraju, ispalo je nešto kreativno, ali ništa konkretno“, zaključuje Vuk, i dalje strpljivo čekajući poslodavca koji će prepoznati njegovu energiju i talenat. U međuvremenu, njegova potraga za tenorima i stalnim zaposlenjem nastavlja se, a on se nada da će uskoro pronaći rešenje koje će mu omogućiti da se u potpunosti posveti svojoj strasti – dirigovanju i muzici.
