Donald Tramp je povratkom u Belu kuću 2025. godine naglasio značaj Latinske Amerike kao tradicionalne zone uticaja Sjedinjenih Američkih Država. Njegova strategija podseća na „Monroovu doktrinu“, koju je proglasio predsednik Džejms Monro 1823. godine, a koja je upozoravala na mešanje spoljašnjih sila u zapadnu hemisferu. Trampova administracija nastavlja da sprovodi sankcije i pritisak prema Venecueli, pokušavajući da oslabi uticaj Rusije i Kine u tom regionu.
Sjedinjene Američke Države su pružile finansijsku i političku podršku zemljama kao što su Argentina i Salvador, s ciljem jačanja američkog prisustva u Latinskoj Americi. U svom drugom mandatu, Tramp je usvojio agresivne mere protiv zemalja koje su bliske Kini i Rusiji, što se može primetiti u njegovim aktivnostima prema Venecueli, Panami i drugim državama.
Jedan od najistaknutijih primera Trampove politike je njegov odnos prema venecuelanskom predsedniku Nikolasu Maduru. Trampova administracija je pojačala sankcije i bezbednosne mere, sa ciljem da izoluje Madurov autoritarni režim. Američki bombarderi su nadletali obale Venecuele, a Tramp je povećao nagradu za hapšenje Madura na 50 miliona dolara. Ova „gunboat diplomatija“ je nešto što Latinska Amerika nije videla decenijama, a Tramp je jasno stavio do znanja da bi mogao podržati promenu režima vojnom silom ako proceni da je to potrebno.
Pored pritiska na Venecuelu, Tramp takođe koristi finansijske podsticaje za države koje su mu ideološki bliske. Argentina, koja je bila pod uticajem Kine, sada dobija značajnu finansijsku pomoć od SAD-a, u iznosu od 40 milijardi dolara, uz uslov političke lojalnosti prema Vašingtonu. Tramp je jasno poručio da dalja pomoć zavisi od uspeha njegovog saveznika, predsednika Havijera Mileija, na parlamentarnim izborima.
Takođe, Salvador je postao važan partner u Trampovoj strategiji, gde je predsednik Najib Bukele stekao Trampove pohvale zbog borbe protiv bandi i saradnje sa američkom agendom oko deportacije migranata. Bukeleov priliv u Belu kuću, uprkos kritikama zbog narušavanja demokratije, pokazuje Trampovu spremnost da nagradi zemlje koje se uklapaju u njegovu viziju.
S druge strane, Panama je podložna pritisku zbog kineskog uticaja, posebno u vezi sa Panamskim kanalom. Tramp je otvoreno izrazio nezadovoljstvo zbog gubitka kontrole nad kanalom 1999. godine i odmah po preuzimanju dužnosti započeo pritisak na Panamu da obuzda kineski uticaj. Rezultat je bio novi konzervativni predsednik Hose Raul Mulino, koji je pokazao spremnost da sarađuje sa Vašingtonom.
Trampova obnova Monroove doktrine stvara podelu među latinoameričkim zemljama, dok jedni prihvataju novu američku dominaciju, drugi izražavaju nelagodu. Iz perspektive Bele kuće, ključna je potreba da se ponovo uspostavi američki uticaj u regionu, s ciljem da se ublaži kineski kapital koji je poslednjih godina preuzeo mnoge projekte u Latinskoj Americi. Trampova administracija pokušava da vrati kontrolu nad ovom polovicom sveta, pokazujući da je ona i dalje američka sfera uticaja.
